Banjaluka – Predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković poslao je pismo Luiđiju Soreki, ambasadoru i šefu Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini, u kojem se, između ostalog, pita čije interese štite i zašto Kristijan Šmit i Soreka ignorišu stav Pravobranilaštva da Bosna i Hercegovina ne može i ne sme da uplati novac po osnovu arbitraže „Vijaduktu“ na nepoznatu ofšor kompaniju.
Višković je ovo pismo uputio nakon što je iz Delegacije EU juče saopštena podrška nametnutim odlukama Kristijana Šmita vezano za slučaj „Vijadukt“ i nabavku opreme za izborni proces. U pismu, Višković naglašava da ne može da prihvati stav Evropske unije koji zastupaju Soreka i Šmit, za koje tvrdi da su bezrezervno podržali nelegalnog Kristijana Šmita. On podseća da Šmit nikada nije dobio potvrdu u Savetu bezbednosti UN-a, što, po mišljenju Viškovića, ukazuje na njegovu nelegalnost.
Ovaj sukob oko statusa Kristijana Šmita, koji je postavljen kao visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, predstavlja dodatnu tenziju u političkim odnosima unutar zemlje. Višković i drugi politički lideri iz Republike Srpske često ističu da su odluke koje donosi Šmit nelegitimne, a ponekad i protivne interesima Republike Srpske.
U kontekstu ovog pisma, važno je napomenuti da je slučaj „Vijadukt“ izazvao brojne kontroverze, a srpske vlasti smatraju da je odluka o uplati novca na račun ofšor kompanije ne samo pravno sporna, već i moralno neprihvatljiva. Očekuje se da će ova situacija izazvati dodatne rasprave i nesuglasice među političkim akterima u BiH.
Višković je takođe ukazao na to da je neophodno razjasniti sve aspekte ovog slučaja pre nego što se donesu konačne odluke koje bi mogle imati dugoročne posledice po ekonomsku stabilnost i pravnu sigurnost u zemlji. On je pozvao na transparentnost i poštovanje zakona, ističući da je neophodno zaštititi interese građana i Republike Srpske.
Ova situacija dolazi u trenutku kada se politička scena u Bosni i Hercegovini suočava sa brojnim izazovima, uključujući i pripreme za predstojeće izbore. Kako se približavaju izbori, očekuje se da će pritisci i tenzije između različitih političkih grupacija rasti, a odluke međunarodnih aktera poput Kristijana Šmita dodatno komplikuju situaciju.
S obzirom na sve veće nesuglasice, postavlja se pitanje kako će se dalje razvijati odnosi između vlasti Republike Srpske i međunarodnih institucija. Izgleda da će ovaj slučaj biti ključni test za političku stabilnost u BiH, kao i za sposobnost domaćih vlasti da se odupru pritiscima iz inostranstva.
U ovom kontekstu, pismo koje je Višković uputio Soreki može se smatrati i pokušajem da se skrene pažnja na ono što se vidi kao nepravda prema Republici Srpskoj. Naime, mnogi smatraju da je potrebno da se čuje glas lokalnih vlasti i da se poštuju njihovi zahtevi i mišljenja.
Kako situacija bude napredovala, ostaje da se vidi kakve će konkretne korake preduzeti međunarodni akteri i kako će se na to odazvati političke strukture unutar BiH. U svakom slučaju, pitanje legalnosti i legitimnosti odluka koje donose strane institucije ostaje u centru pažnje i može značajno uticati na budućnost države i njenih građana.
U narednim danima, očekuje se dalja reakcija kako iz Brisela, tako i iz drugih međunarodnih institucija, a sve oči su uprte u Banjaluku i njen odgovor na trenutne izazove i pritiske. Sve ovo ukazuje na to da će situacija u Bosni i Hercegovini ostati kompleksna i dinamična, sa mnogo neizvesnosti u budućnosti.
