Na suđenju bivšim rukovodiocima MUP-a Srbije, Dijani Hrkalović i Dejanu Milenkoviću, svedok Dragoslav Damjanović izneo je ozbiljne optužbe o opstrukcijama u istrazi ubistva advokata Dragoslava Miše Ognjanovića. Damjanović, koji je bio član policijske radne grupe „Mangusta“, svedočio je o pritiscima s kojima se suočavao dok je radio na rasvetljavanju nekoliko likvidacija, uključujući i Ognjanovićev slučaj. Prema njegovim rečima, postojali su dokazi i svedoci koji su mogli pomoći u istrazi, ali su se ključni podaci ignorisali ili uništavali.
Damjanović je naveo da je u trenutku istraživanja Ognjanovića, postojala osoba koja je bila osumnjičena i koja je pristala da postane zaštićeni svedok. On je istakao da smatra da je ta osoba, koja je bila spremna da svedoči, ubijena pre nego što je mogla da pruži informacije policiji i tužilaštvu. Ognjanović je bio pod policijskom zaštitom u trenutku kada je ubijen, a Damjanović je naglasio da su postojale operativne obrade i nadzori koji su dokumentovali razgovore između Ognjanovića i drugih osoba, uključujući i razgovore sa tadašnjom državnom sekretarkom Hrkalović.
U svom svedočenju, Damjanović je demantovao navode da je deo snimaka uništen. Prema njegovim rečima, on i članovi radne grupe su preuzeli snimke od Službe za specijalne istražne metode (SSIM) i poslali ih tužilaštvu, negirajući da su imali bilo kakve instrukcije da nešto brišu. Ovo je u suprotnosti s tvrdnjama koje su iznete u optužnici, a Damjanović je bio jasan da se ne može okriviti njega ili njegovu ekipu za eventualne propuste u istrazi.
Na suđenju je bilo reči i o Strahinji Markoviću, koji je navodno učestvovao u Ognjanovićevom ubistvu. Damjanović je ispričao da je Marković želeo da postane svedok-saradnik, te da je bio spreman da otkrije sve detalje o zločinu. On je lično razgovarao sa Markovićem i obavestio nadredjene, kao i tužioca o njegovim saznanjima. Međutim, do dogovorenog sastanka sa tužiocem nije došlo jer se on nije javljao na telefon.
Tužilac Milenko Mandić, koji je bio prisutan na suđenju, osporio je tvrdnje Damjanovića, tvrdeći da njegovi nadredjeni nisu imali saznanja o Markoviću i njegovoj potencijalnoj ulozi u ubistvu. Ovaj sukob između svedoka i tužioca otkriva duboku složenost i potencijalne propuste u istrazi, kao i pitanja o bezbednosti svedoka i zaštiti informacija.
Damjanović je upozorio da je „ćutanje“ njegovih nadredjenih predstavljalo upozorenje o njegovoj bezbednosti, kao i bezbednosti Markovića, koji se sada vodi kao nestalo lice. Verovanje da je Marković ubijen dodatno komplikuje situaciju, čime se postavlja pitanje o efikasnosti i odgovornosti policije i tužilaštva u rešavanju ovakvih slučajeva.
S obzirom na to da je suđenje zakazano za 3. septembar, sudsko veće je zatražilo od Javnog tužilaštva za organizovani kriminal da se izjasni o mogućim dodatnim svedocima. Takođe, obavešteni su optuženi i njihovi advokati da pripreme završne reči, što ukazuje na to da se suđenje polako bliži kraju. Ova faza suđenja će biti ključna za razjašnjavanje svih nejasnoća i otkrivanje istine o ubistvu Dragoslava Miše Ognjanovića, koje i dalje ostaje jedno od najpotresnijih krivičnih dela u Srbiji.
Prikazani događaji ukazuju na ozbiljne nedostatke u radu policije i pravosudnog sistema, kao i na potrebu za reformama koje bi omogućile efikasniju borbu protiv organizovanog kriminala i zaštitu potencijalnih svedoka. U ovom slučaju, istina i pravda su ključni za vraćanje poverenja građana u institucije koje bi trebalo da ih štite.
