Radni deo Sabora Srpske pravoslavne crkve (SPC) započeo je danas u kripti Spomen-hrama Svetog Save na Vračaru. Ovaj najvažniji jerarhijski, crkveno-zakonodavni i crkveno-sudski organ predvodi patrijarh Porfirije, a u radu učestvuju eparhijski arhijereji. Sabor se održava sa ciljem rasprave o važnim pitanjima koja se tiču crkve i crkvene zajednice, a među tim pitanjima posebno se ističe situacija Srba na Kosovu i Metohiji.
Prema utvrđenoj proceduri, zasedanje je počelo usvajanjem dnevnog reda koji uključuje predloge i izveštaje koje je dostavio Sveti arhijerejski sinod. U okviru ovog radnog dela, razmatraće se izveštaji o arhipastirskom radu svih eparhijskih arhijereja, kao i rad centralnih crkvenih tela, organa i zavoda. Ovaj Sabor se održava u kontekstu svečanog dela, gde je prethodnog dana patrijarh Porfirije služio arhijerejsku liturgiju u Hramu Svetog Save, okupljajući arhijereje iz zemlje, regiona i dijaspore.
Jedna od ključnih tema koja će biti razmatrana tokom Sabora jeste opstanak Srba na Kosovu i Metohiji. Ova situacija je od izuzetnog značaja za SPC, s obzirom na izazove s kojima se Srbi suočavaju u toj južnoj srpskoj pokrajini. Pored toga, na dnevnom redu su i brojna druga crkvena i svetovna pitanja koja se tiču zajednice.
Zasedanje se očekuje da traje do subote, a nakon završetka, SPC će objaviti zvanično saopštenje o radu Sabora. Prema informacijama koje su „Novostima“ potvrdili pojedini episkopi, ne očekuju se drastične kadrovske promene u eparhijama, iako su kadrovska rešenja često jedno od najintrigantnijih pitanja na svakom zasedanju Sabora. Ipak, postoje naznake da bi moglo doći do popune dve eparhije – austrijske i Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, kao i osnivanje jedne nove eparhije. Ova podela bi mogla da podseća na situaciju iz 2006. godine, kada je jedna eparhija podeljena na šabačku i valjevsku.
Nezvanične informacije sugerišu i mogućnost izbora dva monaha u red vladika, što bi moglo doneti nova lica i perspektive unutar crkvene hijerarhije. Ova odluka bi dovela do značajnih promena u strukturi vlasti SPC, a takvi potezi često izazivaju široku pažnju i diskusiju unutar crkvene zajednice.
Osim toga, važno je napomenuti da se Sabor SPC redovno održava kao forum za raspravu o pitanjima koja su od značaja za pravoslavne vernike, ali i širu društvenu zajednicu. U svetlu aktuelnih dešavanja i izazova s kojima se crkva suočava, rad Sabora postaje još važniji i relevantniji.
U svetlu svih ovih tema, očekivanja od ovog Sabora su velika, a arhijereji će morati da se usmere na pitanja koja se tiču ne samo crkvenih poslova, već i pitanja od nacionalnog značaja, kao što je status Srba na Kosovu i Metohiji. Ova situacija zahteva pažljivo razmatranje i delovanje, s obzirom na sve izazove koji se postavljaju pred zajednicu i crkvu.
S obzirom na značaj ovakvih zasedanja, medijska pažnja je usmerena ka svakom aspektu rada Sabora, a javnost sa nestrpljenjem očekuje zvanične informacije koje će biti objavljene nakon završetka ovog skupa. U tom smislu, Sabor SPC ostaje ključna tačka okupljanja i odlučivanja za pravoslavne vernike, ali i za sve one koji prate stanje u crkvenom i društvenom životu.
