Crkva Svete Bogorodice u Zenici je vraćena u vlasništvo Srpske pravoslavne crkve, što je potvrdio Arno Gujon, direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju, putem svog zvaničnog profila na društvenoj mreži Iks. Ova informacija dolazi kao rezultat dugog procesa borbe za prava Srba u Bosni i Hercegovini, koji su se borili za vraćanje imovine oduzete tokom rata i posle njega. Gujon je istakao važnost ove odluke, naglašavajući da se radi o priznavanju stvarnog i istorijskog vlasništva Srpske pravoslavne crkve.
U svom postu, Gujon je izrazio nadu da će se ovakav pristup nastaviti širom Federacije Bosne i Hercegovine, te da će imovina biti upisivana na prave vlasnike bez obzira na njihovu versku ili nacionalnu pripadnost. On je posebno istakao ulogu Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH, koji je godinama ukazivao na kršenje imovinskih prava srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve.
Gujon je takođe podelio dokument koji potvrđuje vraćanje crkve, naglašavajući da je ovo važan korak ka pravdi za srpsku zajednicu u Bosni i Hercegovini. „Zahvaljujući medijskoj i institucionalnoj borbi ljudi iz Republike Srpske i Srbije, Crkva u Zenici je vraćena u vlasništvo Srpske pravoslavne crkve, onako kako je i moralo biti od početka“, napisao je Gujon.
Ova odluka dolazi u vreme kada se u Bosni i Hercegovini sve više govori o sistemskoj diskriminaciji Srba. Nekoliko dana pre objave, Gujon je upozorio da slučajevi oduzimanja imovine Srba nisu slučajnosti, već deo šireg problema. „Sve je više dokaza za to“, rekao je, ukazujući na nedavne slučajeve oduzimanja pravoslavnog groblja i kapele u Mostaru, kao i na slučaj crkve u Zenici koja je stara više od 140 godina i koja se smatra nacionalnim spomenikom BiH.
Gujon je ukazao na to da se pravo vlasništva Srba često dovodi u pitanje kroz procese „harmonizacije zemljišnih knjiga“, nakon kojih se imovina koja je nekada bila u srpskom vlasništvu prepisuje na državu Bosnu i Hercegovinu. „Ovo nije nikakva slučajnost – ovo je obrazac: isti zakon, ista praksa, isti ishod protiv srpske zajednice“, naglasio je Gujon.
S obzirom na istorijske tenzije i komplikovanu političku situaciju u Bosni i Hercegovini, vraćanje crkve u Zenici može se smatrati značajnim korakom ka pomirenju i pravdi za srpsku zajednicu. Ova situacija takođe otvara pitanja o budućim pravima i zaštiti imovine Srba u regionu, koja je često bila predmet rasprava i sukoba.
U kontekstu ovih događaja, važno je napomenuti da su Srbi u Bosni i Hercegovini često suočeni s izazovima kada je reč o očuvanju svog kulturnog i verskog nasleđa. Mnogi u srpskoj zajednici smatraju da su njihova prava sistematski zanemarena, što dodatno otežava već krhke odnose među različitim etničkim grupama u zemlji.
Ova odluka o vraćanju crkve može se posmatrati kao pozitivan signal, ali i kao podstrek za dalju borbu za prava srpske zajednice. Gujon je izrazio nadu da će se ovakvi primeri nastaviti, te da će pravda za srpske građane u Bosni i Hercegovini postati norma, a ne izuzetak.
U isto vreme, situacija u Bosni i Hercegovini zahteva pažnju i međunarodne zajednice, koja bi mogla igrati ključnu ulogu u obezbeđivanju prava svih građana, bez obzira na njihovu nacionalnost ili religiju. Vraćanje crkve u Zenici je samo jedan od primera kako pravda može biti ostvarena, ali ostaje da se vidi kako će se ovaj proces razvijati u budućnosti.
