Predsednik Srpske lige, Aleksandar Đurđev, nedavno je upozorio na ozbiljne bezbednosne pretnje koje dolaze iz Crne Gore, ističući da situacija može imati dalekosežne posledice za ceo Balkan. Njegove tvrdnje su usledile nakon što je skrenuo pažnju na sve veći broj Turaka koji žive i rade u Crnoj Gori, a koji, prema njegovim rečima, ne planiraju da se vrate u domovinu.
Đurđev je istakao zabrinjavajuću činjenicu da je čelnik crnogorskog Ministarstva spoljnih poslova često prisutan u Ankari, što ukazuje na sve bliže veze između Crne Gore i Turske. „Kada uvodite sankcije Rusiji i ulazite u NATO, a Srbiju predstavljate kao agresora, logično je da se može očekivati pojačana prisutnost stranaca“, naglasio je Đurđev, dodajući da su ovi procesi potencijalno opasni za stabilnost regiona.
On je takođe naglasio da će se ovakvi problemi nastaviti sve dok crnogorske vlasti ne preduzmu konkretne mere da deportuju Turke i zabrane njihovo naseljavanje u zemlji. Prema njegovim rečima, trenutna situacija može dovesti do ozbiljne demografske promene, koja bi mogla rezultirati potpunom islamizacijom Crne Gore.
„Crna Gora ima ispod 600.000 stanovnika, a ako je tačno da u njoj ima oko 100.000 Turaka, koji po trenutnim zakonima mogu dobiti crnogorsko državljanstvo, jasno je da je situacija alarmantna“, rekao je Đurđev. On je dalje elaborirao da bi takva demografska promena mogla dovesti do gubitka identiteta i suvereniteta Crne Gore.
S obzirom na istorijske konotacije i napetosti u regionu, Đurđev veruje da je jedini način da se Crna Gora zaštiti od potencijalne pretnje udruživanje sa Srbijom i Rusijom. „Samo zajedno možemo stvoriti pravoslavnu branu protiv onih koji žele da nas ponovo porobe“, zaključio je Đurđev, ističući važnost regionalne stabilnosti i saradnje.
Ove izjave dolaze u kontekstu sve većih tenzija između Crne Gore i Srbije, koje su dodatno pojačane političkim previranjima i promenama u vlasti. Mnogi analitičari ukazuju na to da bi ovakvi stavovi mogli dodatno iskomplikovati odnose između dve države, koje su već opterećene istorijskim rivalstvima.
Dok se situacija u Crnoj Gori i dalje razvija, Đurđevove izjave su izazvale brojne reakcije u javnosti, kako u Srbiji, tako i u Crnoj Gori. Podrška ili protivljenje njegovim stavovima može se posmatrati kao indikator trenutnog raspoloženja građana prema pitanjima nacionalnog identiteta, sigurnosti i međunarodnih odnosa.
U međuvremenu, vlasti u Crnoj Gori su se trudile da umire strahove građana, ističući da je zemlja posvećena očuvanju stabilnosti i multikulturalizma. Međutim, s obzirom na sve veće tenzije i strahove, čini se da će ovo pitanje ostati u fokusu političkih diskusija u narednim mesecima.
Pitanja migracija, nacionalnog identiteta i regionalne sigurnosti i dalje će biti ključne teme u političkom diskursu Balkana, a stavovi kao što su Đurđevovi mogu dodatno polarizovati već delikatne odnose među državama u regionu. U svetlu ovih događaja, pažnja javnosti će se usmeriti na to kako će se situacija dalje razvijati i koje će posledice imati na budućnost Crne Gore i njenog odnosa sa susednim zemljama.
