Izveštaj istraživačke firme Circana ukazuje na ozbiljnu krizu tržišta konzola. U novembru je potrošnja na hardver pala za čak 27 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Ovaj pad predstavlja najgori novembar za industriju u poslednjih dvadeset godina, a najveći gubitnik je Microsoftov Xbox, koji beleži dramatičan pad prodaje od čak 70 odsto na godišnjem nivou, postavši tako rekorder u negativnom smislu.
Kada se uporede rezultati Xbox-a sa konkurencijom, situacija nije ništa bolja. Prodaja PlayStation 5 konzola pala je za 40 odsto, dok su Nintendo konzole zabeležile smanjenje od 10 odsto u broju kupaca u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, Sony se može pohvaliti prodajom od 9,2 miliona konzola do sada, dok je Nintendo prodao 10,36 miliona primeraka. U poređenju sa njima, Microsoft se nalazi u katastrofalnoj situaciji — prema podacima CNBC-a, ukupna prodaja Xbox Series X i Xbox Series S u 2025. godini iznosi samo 1,7 miliona komada. Za poređenje, Nintendo je u istom periodu prodao 3,4 miliona Switch konzola, koja je ove godine dobila naslednika u vidu Switch 2.
Pad prodaje Xbox-a može se delimično objasniti i poskupljenjem hardvera. Cena Xbox Series X je u Poljskoj prvobitno iznosila 2249 zlota, dok je u Sjedinjenim Američkim Državama koštala 499 dolara. Danas je zvanična cena u SAD-u skočila na 649 dolara. Treba napomenuti da se prvobitna cena odnosila na verziju sa čitačem diskova, dok je sada veliki deo prodatih Xbox Series X u Poljskoj bez čitača diskova. Za Xbox Series S, početna cena u SAD-u bila je 299 dolara, a sada je 399 dolara.
Ova poskupljenja dodatno su otežala situaciju za Microsoft, posebno tokom poslednjih Black Friday rasprodaja. Tokom tih rasprodaja, Microsoftove konzole su imale slične cene kao i obično, dok su konkurentski proizvodi bili znatno sniženi. Na primer, PlayStation 5 mogao je da se kupi po ceni Xbox Series S, dok je PS5 Pro bio dostupan za iznos potreban za Xbox Series X.
U svetlu ovih informacija, jasno je da se tržište konzola suočava sa ozbiljnim izazovima. Potrošači su postali oprezniji u trošenju, a poskupljenja dodatno komplikuju situaciju za Microsoft. Iako su i druge kompanije zabeležile pad, razmere gubitaka kod Xbox-a su posebno dramatične. U svetlu ovih podataka, može se postaviti pitanje o budućnosti Xbox brenda i njegovoj sposobnosti da se takmiči na tržištu koje se sve više oslanja na nove tehnologije i inovacije.
Čini se da je trenutna situacija i rezultat sve većeg interesovanja za digitalne platforme i igre, koje su postale sve popularnije. Takođe, laža se da su potrošači sve više orijentisani na igranje na mobilnim uređajima i računarima, što može dodatno smanjiti potražnju za tradicionalnim konzolama.
Microsoft će morati da preispita svoju strategiju kako bi se prilagodio ovim promenama na tržištu. Moguće je da će biti potrebne nove marketinške strategije, kao i inovacije u proizvodima kako bi se ponovo zadobila pažnja potrošača. U međuvremenu, konkurencija može iskoristiti ovaj trenutak da dodatno ojača svoje pozicije i privuče nove korisnike.
U zaključku, trenutna kriza na tržištu konzola, posebno za Microsoftov Xbox, može imati dugoročne posledice za industriju igara. Potrošači su sve zahtevniji, a kompanije će morati da se prilagode kako bi opstale u ovom izazovnom okruženju.
