Evropska nafta Brent je na terminskom tržištu oslabila za 24 centa ili 0,2 posto, na 99,82 dolara za barel na jutrošnjem trgovanju do 6:34 sata po Griniču, dok je američka nafta WTI skliznula za 10 centi ili 0,1 procenat, na 93,78 dolara po barelu, izveštava Rojters. Cena Brenta je zaključena sinoć na 99,09 dolara po barelu, što je njen najniži nivo od 15. jula, a američka sirova nafta je završila jučerašnje trgovanje na 92,42 dolara po barelu, takođe na najnižem nivou od 14. jula.
Cene sirove nafte su pale nakon što su brojni podaci o fabričkim aktivnostima nagovestili da je svet na putu velikog ekonomskog pada, a očekivanja veće proizvodnje nafte nakon veoma dobre sezone zarada naftnih kompanija dodatno su doprinela ovom padu. Edvard Moja, viši tržišni analitičar iz brokerske kuće Oanda, ističe da su zabrinutosti zbog recesije pojačane u ponedeljak, kada su istraživanja iz Sjedinjenih Država, Evrope i Azije pokazala da je fabrička aktivnost izgubila zamah u julu. Smanjenje globalne potražnje i stroge kineske kovid mere ograničenja usporili su proizvodnju.
Padu cena „crnog zlata“ doprinela je i suzdržana aktivnost tržišnih aktera koji iščekuju ishod sutrašnjeg sastanka predstavnika Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) i njihovih saveznika, uključujući Rusiju, odnosno grupe poznate kao OPEK+, na kojem će se odlučivati o proizvodnji u septembru. Dva od osam izvora iz OPEK+ grupe rekla su u anketi Rojtersa da će se na sastanku razgovarati o skromnom povećanju pumpanja u septembru, dok je ostatak rekao da će proizvodnja verovatno ostati nepromenjena. Prema informacijama Foks Biznis Njuza, Saudijska Arabija će predložiti da OPEK+ poveća proizvodnju.
U međuvremenu, Sjedinjene Američke Države su u ponedeljak uvele sankcije kineskim i drugim kompanijama za koje tvrde da su pomogle prodaju iranske nafte i petrohemijskih proizvoda istočnoj Aziji, u vrednosti više desetina miliona dolara. Ova akcija je deo kontinuiranog pritiska na Teheran da obuzda svoj nuklearni program.
Na tmurno tržišno raspoloženje uticala je i potencijalna poseta predsednice Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi Tajvanu, uprkos upozorenjima Pekinga da to ne čini. Ova poseta bi bila prva od strane visokog američkog zvaničnika tom ostrvu u poslednjih više od 25 godina, što bi moglo izazvati eskalaciju tenzija između SAD i Kine.
U svetlu ovih događaja, jasno je da tržište nafte prolazi kroz turbulentne trenutke, a analitičari predviđaju da bi kretanja cena mogla biti pod velikim uticajem globalnih ekonomskih faktora i političkih odluka. Nafta se suočava sa pritiscima koji dolaze iz različitih pravaca, uključujući strah od recesije, promene u potražnji i ponudi, kao i geopolitičke tenzije koje bi mogle dodatno destabilizovati tržište.
U ovom kontekstu, ističe se važnost praćenja kretanja na tržištu, kao i odluka koje će biti donete na sastanku OPEK+. Ove odluke će imati ključni uticaj na buduće kretanje cena nafte, a time i na globalnu ekonomiju koja se suočava sa brojnim izazovima. U narednim danima, analitičari će pažljivo pratiti situaciju kako bi mogli da pruže tačne prognoze i analize kretanja cena nafte i njihovih potencijalnih posledica po globalno tržište i ekonomiju.
Sve u svemu, trenutna situacija na tržištu nafte odražava složenost globalnih ekonomskih veza i izazova, a prodori i padovi cena nafte često su indikator šireg ekonomskog stanja u svetu. U svetlu ovih događaja, tržišni akteri će morati da budu oprezni i spremni na brze promene koje bi mogle nastati usled različitih faktora, kako ekonomskih, tako i političkih.
