Crnogorska Uprava policije je 18. januara 2026. godine saopštila da je tokom protesta u naselju Donja Gorica sankcionisala 13 osoba. Ovi ljudi su, tokom neprijavljenog okupljanja, svojim vozilima blokirali saobraćaj, što je izazvalo reakciju policije. Ovo okupljanje je bilo deo šireg protesta koji je, prema rečima organizatora, imao za cilj da izrazi nezadovoljstvo građana prema određenim pitanjima koja se tiču lokalne i nacionalne vlasti.
U saopštenju policije se naglašava da je važno poštovati pravo građana na mirno okupljanje, ali se takođe podseća da organizatori i učesnici tih okupljanja ne smeju ugrožavati prava drugih građana. Ova izjava ukazuje na potrebu za ravnotežom između prava na slobodu izražavanja i očuvanja javnog reda i mira. Policija je naglasila da je prijavljivanje javnih okupljanja ključno za obezbeđivanje sigurnosti svih učesnika, kao i prolaznika.
Upravni organi su dodatno istakli da će svaki zahtev za organizaciju protesta biti procenjen pojedinačno. Ova praksa omogućava policiji da bolje razume situaciju na terenu i preduzme odgovarajuće mere kako bi se obezbedila sigurnost građana. Odluka o sankcionisanju učesnika protesta ukazuje na to da vlasti ozbiljno shvataju svoju odgovornost u očuvanju reda, ali i na to da se mora voditi računa o pravima svih građana.
Protesti kao oblik izražavanja nezadovoljstva su uobičajeni u demokratskim društvima. U Crnoj Gori, kao i u drugim zemljama, građani često koriste ovu formu kako bi skrenuli pažnju na različite probleme, bilo da se radi o ekološkim pitanjima, socijalnoj pravdi ili političkim reformama. Ipak, kada se protesti odvijaju na način koji ometa normalan život građana, vlasti su dužne da reaguju.
Jedan od ključnih elemenata uspešnog organizovanja protesta je komunikacija sa policijom i lokalnim vlastima. Prijavljivanje okupljanja omogućava vlastima da pripreme odgovarajuće mere obezbeđenja i da obezbede da protesti budu mirni i bez incidenata. Na taj način se smanjuje rizik od sukoba između demonstranata i policije, što može dovesti do nasilja ili povreda.
Pored toga, organizatori protesta imaju odgovornost da obezbede da njihovi skupovi budu mirni i da ne narušavaju prava drugih. Ovo uključuje i poštovanje prava na slobodu kretanja, što je posebno važno u urbanim sredinama gde su gužve i saobraćajna zagušenja česta pojava.
U poslednjih nekoliko godina, Crna Gora je bila svedok brojnih protesta koji su se bavili raznim pitanjima, uključujući korupciju, ljudska prava i ekološke aspekte. Ovi protesti su često okupljali velike brojeve ljudi, a neki su rezultirali i promenama u zakonodavstvu ili politici. Međutim, kako bi se očuvala demokratija i mir, važno je da svi akteri poštuju zakonske okvire i prava drugih.
Uprava policije je jasno stavila do znanja da će nastaviti da prati situaciju i reaguje na sve neprijavljene proteste koji mogu ugroziti javni red. Ova proaktivna politika može pomoći u sprečavanju eskalacije sukoba i obezbeđivanju sigurnosti za sve građane. Takođe, podstiče organizatore protesta da se pridržavaju zakonskih procedura, čime se osigurava da njihovo pravo na slobodu okupljanja bude zaštićeno.
U svetlu svih ovih događaja, važno je naglasiti da su sloboda okupljanja i pravo na protest osnovna ljudska prava. Međutim, kako bi se ta prava ostvarila bez ugrožavanja drugih, potrebna je saradnja između građana, organizatora i vlasti. Samo na taj način se može obezbediti da se protesti odvijaju na miran i konstruktivan način, doprinoseći jačanju demokratije u Crnoj Gori.
