Vlada Srbije je nedavno donela preporuku da Badnji dan, koji se obeležava 6. januara, bude neradan dan. Ipak, ova preporuka nije zakonski obavezujuća, što je izazvalo konfuziju među građanima i poslodavcima. Naime, Badnji dan nije definisan Zakonom o državnim i drugim praznicima, što znači da poslodavci nisu obavezni da ga proglase neradnim.
U razgovoru sa građanima, većina smatra da bi Badnji dan trebao biti neradni dan, ističući značaj ovog datuma za pripremu Božića i obavljanje verskih običaja. „Treba, jer je 6. januar naš veliki praznik, najveći praznik, najviše ga volim. Mlađe generacije, poput mojih unučica, o tome treba više da nauče“, izjavila je jedna od sagovornica.
Iako mnogi veruju da bi Badnji dan trebao biti neradan, postoje i oni koji smatraju da je jedan neradni dan za Božić dovoljan. „Moja profesija je slobodna, tako da nisam mnogo ugrožena tim državnim praznicima, ali mislim da je realno, zato što i ovako ljudi ne rade na Badnji dan“, smatra jedan od građana.
Iz Unije poslodavaca Srbije ukazuju da preporuka Vlade ne menja postojeći zakonski okvir i da poslodavci ne krše zakon ukoliko odluče da rade na Badnji dan. „Ne mogu oni da odluče da li hoće da rade ili neće, zato što ovo nije državni praznik. On kao takav u zakonu ne postoji i sama činjenica da je preporuka ne obavezuje poslodavce da je prihvate ili ne“, izjavila je Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca.
Prema njenim rečima, firme koje su ranije prihvatale slične preporuke verovatno će to učiniti i sada, dok u delatnostima zavisnim od banaka i državnih institucija dolazi do zastoja u radu, što može uticati na odluku poslodavaca.
Sindikati, s druge strane, upozoravaju da ovakva preporuka može dovesti do neujednačene primene i problema sa pravima zaposlenih. „U praksi ćemo imati probleme, jer se nekim službama odobri neradan dan, dok druge rade, a nisu dodatno plaćene. To dovodi do nepravilnosti i mogućnosti da poslodavci budu tuženi. Preporuka nikakav akt nije“, ukazao je Aleksandar Radojević iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Prema procenama, većina državnih organa i javnih preduzeća prihvatiće preporuku i neće raditi na Badnji dan. S druge strane, u privatnom sektoru odluka će zavisiti isključivo od poslodavaca, pa se očekuje da će deo firmi raditi normalno, dok će druge obustaviti ili skratiti rad.
Ova situacija dodatno naglašava potrebu za jasnijim pravilima i definicijama kada su u pitanju neradni dani i verski praznici. Građani se nadaju da će se u budućnosti pristupiti donošenju zakonskih rešenja koja će omogućiti veće poštovanje tradicionalnih i religioznih običaja.
U međuvremenu, građani ostaju zabrinuti zbog neizvesnosti oko toga da li će moći da provedu Badnji dan u krugu porodice, bez brige o poslovnim obavezama. S obzirom na sve navedeno, pitanje Badnjeg dana kao neradnog dana ostaje otvoreno, a odgovornost za odluke na tom polju ponovo pada na poslodavce.
U zaključku, situacija oko Badnjeg dana pokazuje složenost odnosa između tradicije, zakona i poslovne prakse u Srbiji, te će biti zanimljivo pratiti kako će se situacija razvijati u narednim godinama.
