U svetlu trenutne energetske krize, koja je delimično izazvana sankcijama protiv Rusije, situacija na tržištu energenata postaje sve složenija. Sjedinjene Američke Države uvele su embargo na uvoz ruskih energenata, osim uranijuma, dok je Velika Britanija najavila da će do kraja 2022. godine prekinuti uvoz nafte i naftnih derivata iz Rusije. Takođe, Poljska planira da odustane od ruske nafte do kraja ove godine. Iako se Evropska unija do sada uzdržavala od kolektivnog embarga na uvoz nafte i gasa iz Rusije, pritisci na evropske vlade rastu.
Uprkos ovim merama, ruske isporuke nafte ne pokazuju znake opadanja, što izaziva zabrinutost u Vašingtonu. Mnogi analitičari smatraju da su sankcije Rusiji manje delotvorne nego što se očekivalo, a neki biznismeni iz Nemačke upozoravaju na moguće posledice, ističući da bi mogle dovesti do ekonomskog kolapsa.
Prema rečima Ministra energetike Rusije, Aleksandra Novaka, ključni igrači u industriji slažu se da je mala verovatnoća da će ruska nafta i gas biti potpuno zamenjeni u narednih 5 do 10 godina. Novak naglašava da su Evropljani primorani da pribegavaju alternativnim, često nesavremenim izvorima energije kao što su drva za ogrev, zbog naglog skoka cena prirodnog gasa. On smatra da je Evropa sama doprinela turbulenciji na tržištu energenata svojim sankcionim postupcima protiv Rusije.
Prema njegovom mišljenju, teško je pronaći razumnu alternativu ruskim resursima u Evropi. Sa udelom Rusije na tržištu, postaje jasno da se ne može govoriti o garanciji energetske bezbednosti Evrope bez ruskih energenata. Sudbina evropske industrije i udobnost građana EU u potpunosti zavise od racionalnosti odluka rukovodilaca zemalja EU.
Novak takođe ukazuje na to da su SAD i Velika Britanija, uprkos tvrdnjama da smanjuju zavisnost od ruskih energenata, u praksi povećale svoj udeo ruskog gasa. Udeo ruskog gasa u ukupnom uvozu Velike Britanije skočio je sa nule 2017. godine na više od šest procenata 2021. godine. S druge strane, ruska nafta čini oko osam procenata uvoza SAD i šest procenata uvoza Velike Britanije. U periodu od 19. do 25. marta, SAD su povećale uvoz nafte iz Rusije za 43 odsto u odnosu na prethodnu nedelju.
Osim toga, Novak ističe da je udeo ruskog dizel goriva u ukupnom uvozu Velike Britanije od 2011. do 2019. godine porastao sa 16 na 34 procenata. Takođe, uvoz uglja iz Rusije u Veliku Britaniju je povećan sa 27 procenata 2016. godine na 43 procenata 2021. godine. Iako Velika Britanija planira da do kraja godine potpuno odustane od ruskog uglja, situacija sa ostalim energentima ostaje kompleksna.
Na kraju, Novak podseća da su cene energenata u martu dostigle neviđene visine kao rezultat neizvesnosti izazvane antiruskim sankcijama. Ova situacija je dodatno osvetlila zavisnost evropskih zemalja od ruskih energenata i postavila pitanje o budućnosti energetskih resursa u regionu. U svetlu trenutnih izazova, čini se da će Evropska unija morati da preispita svoje energetske strategije i potraži održivije alternative kako bi obezbedila energetski stabilnu budućnost.
