Mala je verovatnoća da će Evropska unija uspeti da u narednih pet do 10 godina u potpunosti zameni naftu i gas iz Rusije, smatra potpredsednik Vlade Rusije Aleksandar Novak u autorskom članku za list „Energetska politika“. On ističe da je, nakon što su Sjedinjene Američke Države uvele embargo na uvoz ruskih energenata (osim uranijuma), Velika Britanija najavila prekid uvoza nafte i naftnih derivata do kraja 2022. godine. Takođe, Poljska planira da se odrekne ruske nafte do kraja ove godine, dok se Evropska unija i dalje uzdržava od kolektivnog embarga.
Novak naglašava da ključni igrači u industriji smatraju da je mala verovatnoća da će ruska nafta i gas biti zamenjeni u datom vremenskom okviru. On takođe ukazuje na to da su Evropljani zbog trenutne krizne situacije primorani da se oslanjaju na najnesavremenije izvore energije. Na primer, u Nemačkoj je zabeležen nagli porast potražnje za drvetom za ogrev, što ukazuje na ozbiljnost trenutne energetske krize.
Prema Novakovim rečima, postoji sve manja šansa za pronalaženje razumnog alternativa ruskim energentima u Evropi. On naglašava da bez ruskih energenata nije moguće govoriti o energetskoj bezbednosti Evrope. Sudbina evropske industrije i udobnost građana EU, prema njegovim rečima, zavise od racionalnosti odluka rukovodilaca zemalja članica.
U svom članku, Novak takođe navodi da su Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija, uprkos tvrdnjama o smanjenju zavisnosti od ruskih energenata, zapravo povećale svoj uvoz. Udeo ruskog gasa u uvozu Velike Britanije porastao je sa nula 2017. godine na više od šest odsto 2021. godine. Udeo ruske nafte u uvozu SAD iznosi oko osam odsto, dok je u britanskom uvozu šest odsto. Tokom marta 2023. godine, Sjedinjene Američke Države su povećale uvoz nafte iz Rusije za 43 odsto u poređenju sa prethodnom nedeljom.
Novak takođe ističe da je udeo ruskog dizel goriva u britanskom uvozu porastao sa 16 odsto na 34 odsto između 2011. i 2019. godine, a da je uvoz uglja iz Rusije porastao sa 27 odsto 2016. na 43 odsto 2021. godine. Iako Velika Britanija planira da se do kraja godine potpuno odrekne ruskog uglja, činjenice govore u prilog tome da je zavisnost od ruskih energenata i dalje prisutna.
U svetlu trenutnih događaja, Novak ukazuje na to da su cene energenata u martu dostigle rekordne visine kao rezultat neizvesnosti izazvane antiruskim sankcijama. On smatra da su ove cene rezultat turbulencija koje je sama Evropa stvorila svojim sankcijama protiv Rusije. Ova situacija ukazuje na to da bi mogla nastati ozbiljna kriza ukoliko evropski lideri ne preispitaju svoje odluke u vezi sa energentima.
Zaključno, Novak poručuje da je ključno razmišljati o energetskoj bezbednosti Evrope i o dugoročnim posledicama trenutnih odluka. Potrebno je razmotriti mogućnosti koje bi mogle obezbediti stabilne i pouzdane energetske izvore, a istovremeno se suočiti sa realnošću zavisnosti od ruskih energenata. U suprotnom, Evropa bi mogla naići na ozbiljne probleme u snabdevanju energijom, što bi dodatno pogoršalo trenutnu situaciju i uticalo na ekonomiju i svakodnevni život građana.
