Ubistvo premijera Zorana Đinđića, koje se dogodilo pre 23 godine, ostavlja mnoge kontroverze i pitanja bez odgovora. Osuđeni su Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović, kao i još desetorica saučesnika, ali mnogi sumnjaju da su svi krivci uhvaćeni. Prema izjavama pojedinaca, poput Nenada Čanka, nekadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića, Đinđić je bio upozoren na planove za njegovo ubistvo. Mihajlović je tvrdio da postoji zavera koja bi dovela do ubistva njega i drugih lidera Demokratske opasnosti (DOS).
Pitanje koje se postavlja je zašto Đinđić i ostali lideri nisu ozbiljno shvatili ta upozorenja, posebno s obzirom na ranije pokušaje atentata. Navodno, bilo je pet neuspelih pokušaja ubistva pre 12. marta 2003. godine. Dva dana pre atentata, isključen je video-nadzor na zgradi Vlade, što dovodi do sumnje u namerno zataškavanje. Iako je izdan nalog da se kamere isključe zbog „radova“, kasnije su se pojavile tvrdnje da radovi nikada nisu izvedeni.
Pored toga, postoji teorija o trećem metku, koja je više puta odbačena, ali nikada nije do kraja razjašnjena. Đinđićev telohranitelj Milan Veruović tvrdi da su čuli tri pucnja, što bi značilo da je mogao postojati i drugi napadač. Osim toga, postoje i sumnje oko obdukcije, jer je samo jedan lekar obavio veštačenje, što nije u skladu s praksom za ovako značajne slučajeve.
Čedomir Jovanović, Đinđićev blizak saradnik, pominje da je Miloš Simović, pripadnik „zemunskog klana“, nakon ubistva tvrdio da zna ko je naručilac atentata. Simović je navodno želeo da tu informaciju razmeni za ublažavanje kazne svom bratu, ali to nije prihvaćeno.
Zanimljivo je i to što su neki svedoci tvrdili da su se događali misteriozni slučajevi, kao što je smrt zamenika tužioca u ćeliji s jednim od osuđenih, što dodatno komplikuje situaciju. Zoran Živković, koji je postao premijer nakon Đinđićevog ubistva, smatra da su članovi „klana Milošević“ imali motiv i sredstva za organizovanje ubistva.
Sve ove informacije ukazuju na to da je pozadina atentata mnogo složenija nego što se prvobitno činilo. Postoje mnoge teorije i spekulacije, ali prava istina o ubistvu Zorana Đinđića i dalje ostaje nejasna. U društvu postoji osećaj da je pravi krivac možda nikada neće biti otkriven, što dodatno produbljuje rane koje su ostale od ovog tragičnog događaja.
