U Evropskoj uniji se trenutno vodi rasprava o novom modelu postepene integracije zemalja kandidata, koji bi omogućio korišćenje određenih prednosti članstva na osnovu napretka na evropskom putu. U centru tih debata je i položaj Srbije i Zapadnog Balkana u procesu proširenja EU. O ovoj temi razgovarao je Stiven Blokmans iz Centra za evropske političke studije.
Srbija se suočava sa izazovima u procesu pristupanja Evropskoj uniji, s obzirom na to da nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje u poslednjih pet godina. Vlasti u Beogradu naglašavaju da bi Srbija mogla postati članica EU skoro odmah, ukoliko bi priznala nezavisnost Kosova i Metohije i uvela sankcije Rusiji. Blokmans ističe da je rešavanje spora sa Prištinom jedan od ključnih prioriteta za određene države članice EU.
„Najvažniji elementi pristupnog procesa su poštovanje vladavine prava i demokratije“, naglašava Blokmans, dodajući da se predstojeći samit EU-Zapadni Balkan održava u kontekstu ovih izazova. U Tivtu je otvorena diskusija o francusko-nemačkom non-pejperu koji ima za cilj postepenu integraciju zemalja kandidata u EU. Ovaj dokument smatra se jednim od nekoliko non-pejpera koji su nastali kao reakcija na trenutnu metodologiju proširenja, koju mnogi smatraju neefikasnom i sporom, posebno u svetlu geopolitičkih promena izazvanih ratom u Ukrajini.
Blokmans objašnjava da je francusko-nemački non-pejper nazvan „Novi zamajac za proširenje“. Ovaj dokument pokušava da pruži nove predloge i rešenja za proširenje EU. „Četiri godine nakon što su Moldavija i Ukrajina dobile status kandidata, Francuska i Nemačka i dalje smatraju da je ovo novi zamajac za proširenje“, ističe on. Međutim, mnoge članice EU su odbacile ovaj predlog, naglašavajući da ne može doći do prijema članica koje nisu spremne, uz potrebu za ubrzanjem prirodnog procesa integracije.
Nemački kancelar Fridrih Merc je takođe komentarisao novi model integracije, ističući da on neće promeniti tempo pristupanja zemalja kandidatkinja, ali da će one moći da uživaju određene koristi od članstva pre zvaničnog prijema. „Zalagali smo se za ideju modela faznog pristupanja već pet godina. Ovaj predlog se čini kao da pozajmljuje ideje koje smo mi ranije predstavili, ali je sada drugačije formulisan“, rekao je Merc.
Ova situacija postavlja Srbija u specifičan položaj, gde se očekuje da napreduje u pregovorima, ali i da se suoči sa zahtevima koji dolaze iz Brisela. U tom smislu, Blokmans naglašava da je usklađivanje sa evropskim standardima i vrednostima ključno za uspeh ovog procesa. On takođe ukazuje na to da je potrebno raditi na jačanju institucija i vladavine prava, što je od esencijalnog značaja za budućnost Srbije u EU.
U okviru ovih diskusija, važno je napomenuti da će zemlje članice EU morati da se prilagode novim okolnostima i da razmotre kako da unaprede proces proširenja, kako bi on bio efikasniji i brži. U tom smislu, postepena integracija može da pruži rešenje koje bi omogućilo zemljama kandidatima da uživaju određene privilegije dok nastavljaju sa reformama potrebnim za članstvo.
Očekuje se da će naredni sastanci i pregovori između zemalja članica EU i zemalja Zapadnog Balkana dodatno rasvetliti ovu situaciju i omogućiti jasniju sliku o budućnosti proširenja EU. Srbija će morati da se pozicionira u ovom procesu, kako bi iskoristila sve mogućnosti koje joj se nude, ali i da reši ključne unutrašnje i spoljne izazove koji stoje na putu njenom članstvu u Evropskoj uniji.
