Danas se obeležava 27 godina od početka NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, događaja koji se smatra prvim otvorenim kršenjem Povelje Ujedinjenih nacija i međunarodnog prava u posthladnoratovskom periodu. Ova godišnjica ponovo pokreće pitanja odgovornosti, potrebu za izvinjenjem i naknadu štete, dok Rezolucija 1244 ostaje jedini važeći međunarodni pravni okvir za status Kosova i Metohije.
U razgovoru za Euronews Srbija, Goran Petronijević, advokat i predsednik Centra za obnovu međunarodnog prava, kao i Milovan Drecun, predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije, osvrnuli su se na značaj izvinjenja i njegove posledice. Petronijević je naglasio da izvinjenje mora podrazumevati priznanje greške, kršenja međunarodnog prava i naknadu štete. S druge strane, Drecun je istakao da bi izvinjenje trebalo biti praćeno povlačenjem priznanja nezavisnosti tzv. Kosova, s obzirom na to da je to direktna posledica agresije.
Petronijević je izrazio uverenje da, iako kasno, izvinjenje ima veliki moralni značaj. „Za izvinjenje nikad nije kasno. Što pre se prepozna greška i izazove osećaj krivice, to je bolje. Izvinjenje mora biti potpuno, uz priznanje greške i naknadu štete,“ rekao je Petronijević, dodajući da bi izvinjenje moralo pratiti konkretne akcije.
Milovan Drecun je bio skeptičan prema realnosti takvog izvinjenja, naglašavajući da su političke strukture na Zapadu svesne onoga što se dogodilo. „Sve se to desilo u skladu sa geopolitičkim težnjama Sjedinjenih Američkih Država i NATO-a,“ rekao je Drecun, dodajući da izvinjenje mora imati dalekosežne posledice.
Drecun je insistirao na tome da izvinjenje treba uključivati i povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova, što smatra direktnom posledicom zločinačkog bombardovanja Srbije. Gosti su se složili da je Rambuje bio samo formalni povod za agresiju, a ne stvarni uzrok. Petronijević je istakao da je Rambuje bio način da se stvori prostor za konačno otimanje Kosova.
Drecun je podsetio na pripreme koje su prethodile agresiji, naglašavajući da rat ne može biti pripremljen preko noći. „Mesecima, a čak i godinama pre bombardovanja, pripreman je teren. Pogledajte jačanje vojne i obaveštajne infrastrukture NATO-a u Albaniji,“ rekao je Drecun, dodajući da su vojni ciljevi bili precizno planirani.
On je pominjao konkretan primer, govoreći o poseti Hilari Klinton tokom bombardovanja, kada su srpske snage pratile avione koji su polijetali iz Severne Makedonije ka Kosovu. „Imali smo rakete koje su mogle da pogode cilj. Bili smo spremni da uzvratimo, ali je tadašnji predsednik Slobodan Milošević odlučio da ne reaguje,“ rekao je Drecun.
U razgovoru je posebno naglašena važnost Rezolucije 1244. Drecun je rekao da da nije bilo te rezolucije, Kosovo bi danas bilo priznato kao država u Ujedinjenim nacijama. „Ta rezolucija je razlog zašto većina članica UN ne priznaje lažnu državu Kosovo,“ dodao je Drecun. Petronijević je dopunio da je Rezolucija 1244 maksimum koji se mogao postići u tom trenutku, smatrajući je izuzetnim dokumentom.
Na kraju, obojica sagovornika su se složili da je Rezolucija 1244 i dalje jedini važeći pravni dokument koji reguliše status Kosova i Metohije, naglašavajući da bi sve buduće akcije i odluke trebalo da se zasnivaju na ovom međunarodnom okviru. Ova godišnjica, dakle, ne predstavlja samo podsećanje na prošlost, već i poziv na razmišljanje o budućnosti, pravdi i pomirenju.
