Srpska pravoslavna crkva danas obeležava dan svetih mučenika Mirona i Patrokla, dva izuzetna svetitelja čiji su životi i stradanja ostavili dubok trag u hrišćanskoj tradiciji. Sveti Miron, sveštenik iz Ahaje, živeo je u vreme carovanja neznabožnog cara Dekija, kada je poglavar te oblasti bio Antipatr. Njegovo poreklo je bilo ugledno, a narav blaga i pobožna.
Prema predanju, svetitelj je ceo život posvetio ljubavi prema Bogu i ljudima, vodeći bogougodan život. Na dan Hristovog rođenja, poglavar Antipatr je pokušao da pohvata hrišćane koji su se okupili na molitvu i mučio ih. Sveti Miron, videvši tu nepravdu, odlučuje da se suprotstavi Antipatru i ismeje ga. Ova hrabra akcija nije prošla bez posledica, te je Miron uhvaćen i podvrgnut strašnim mučenjima.
Mučenja su bila izuzetno brutalna: prvo su ga obesili i strugali gvozdenim grebenima, a potom su ga bacili u razbuktalu peć. Iako je plamen iz peći sagoreo mnoge poglavareve sluge, Miron je ostao netaknut, a u peći su se, prema predanju, pojavili sveti anđeli koji su ga štitili. Kada je peć ugašena i on izašao bez povreda, Antipatr je pokušao da ga natera da se pokloni idolima, ali je Miron odbio. Na kraju, poglavar, besan zbog posramljenosti, odlučuje da se ubije.
Sveti Miron je potom odveden u grad Kizik gde je mučenički skončao, predavši svoju dušu Bogu i primivši mučenički venac. Ova priča o njegovom stradanju i hrabrosti služi kao inspiracija za vernike, a običaji na ovaj dan podstiču na razmišljanje o poniznosti i veri. Veruje se da je danas posebno važno moliti za zdravlje i blagostanje.
Molitva koja se tradicionalno izgovara na današnji dan glasi: „Mučenik Tvoj Gospode, Miron, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: Njegovim molitvama spasi duše naše.“
Sveti Patroklo, drugi mučenik kojeg crkva danas slavi, potiče iz bogate aristokratske porodice iz grada Trikasinuma (danas Troa). Njegovi roditelji su mu ostavili značajno imanje, gde je vodio pobožan život poznat po milosrđu. Gospod ga je obdario darom čudotvorstva, a njegovo žitije beleži da je preobratio mnoge u hrišćanstvo, uključujući i Sabinijana iz Troa.
Patroklo je, kao i Miron, odbio da se pokloni rimskim bogovima, što je izazvalo gnev cara Valerijana. Car je naredio da ga odvedu do vode gde će mu odseći glavu, kako njegovo telo ne bi mirno počivalo. Tokom transporta, stražari su se prepirali o tome da li je Patroklo pobegao uz Božiju pomoć ili uz pomoć magije. Iako je uspeo da pobegne, ubrzo je uhvaćen i pogubljen.
Interesantno je da su nakon njegove smrti dva stara prosjaka, koji su često primali milostinju od Patrokla, sakupili njegovo telo i čuvali ga do noći. Arhijerej Jevsevije i đakon Liberije su tada došli da sahrane njegovo telo, pokrivajući ga platnom i sahranjujući ga u tišini.
Ova dva svetitelja, Miron i Patroklo, predstavljaju primer hrabrosti i predanosti veri, a njihova stradanja su uvek inspiracija za sve one koji se bore sa nepravdom. Na ovaj dan, vernici se podstiču da se sete značaja poniznosti, vere i ljubavi prema bližnjima, kao i da mole za zdravlje i blagostanje u svojim životima.
