U srpskom narodu, dan posvećen Svetom Danilu Stolpniku vezuje se za smirenje, trpljenje i tihu molitvu. Ovaj svetitelj se ne doživljava samo kao veliki asketa, već i kao snažan zaštitnik blagih i mirnih ljudi, onih koje život često stavlja na iskušenja upravo zbog njihove dobrote.
Sveti Danilo rođen je 409. godine u selu Merata, nedaleko od grada Samosate, na obali reke Eufrat. Prema predanju, još kao dvanaestogodišnjak krišom je pobegao u manastir, vođen snažnom željom za molitvom i tihovanjem. Iako su monasi u početku odbijali da ga prime zbog mladosti, Danilova upornost bila je jača. Na kraju su popustili, a roditelji, koji su ga ubrzo pronašli, saglasili su se da ostane u manastiru. Narod veruje da je upravo ta rana odlučnost bila prvi znak njegove velike duhovne snage.
Osim monaškog života, Danilo je imao još jednu želju – da upozna čuvenog asketu Simeona Stolpnika. Ta želja mu se ispunila tokom posete Antiohiji, kada je, prema predanju, shvatio da je i njegov put put samoće, molitve i potpunog odricanja. Nedugo zatim, Danilo odlazi u predgrađe Carigrada, gde se 460. godine penje na stub i započinje život stolpnika, simbolično postavši naslednik Simeona.
Narod je brzo počeo da veruje u isceliteljske i proročke moći Svetog Danila. Zbog velikog broja ljudi koji su dolazili po savet i molitvu, napravljen mu je veći stub. Smatralo se da njegove reči donose utehu, ali i tačna proročanstva. Predanje kaže da je mogao da vidi sudbine ljudi i da je prorekao datume smrti mnogih uglednika svog vremena. Upravo zbog toga se veruje da mu se danas posebno mole oni koji traže izlaz iz teških životnih situacija.
Kao mudar i duhovno snažan čovek, Sveti Danilo imao je i veliki uticaj u tadašnjem društvu. Posebno ga je poštovao car Lav, koji je naredio da se na stubu postavi krov kako bi ga zaštitio od hladnoće i smrzavanja. Narodno predanje beleži da je car svakog važnog gosta najpre vodio kod Danila, govoreći: „Evo pravog čuda u mome carstvu velikom“.
Sveti Danilo je, prema verovanju, unapred video i sopstvenu smrt. Pre nego što je preminuo 489. godine, poučio je svoje učenike kako da nastave njegovu misiju. Predanje dalje kaže da su pred njegovu smrt viđeni anđeli i apostoli kako lete oko stuba na kome je živeo. Zbog ugleda koji je stekao još za života, priređen mu je svečani i velelepni ispraćaj.
U narodu se veruje da se na ovaj dan treba uzdržavati od svađe, teških reči i naglih odluka. Smatra se da Sveti Danilo naročito pomaže mirnim, strpljivim ljudima koje drugi često potcenjuju ili iskorišćavaju. Običaj je da se tog dana u tišini izgovori kratka molitva i zatraži pomoć u nošenju životnih tereta. Veruje se da iskrena molba upućena Svetom Danilu donosi olakšanje i unutrašnji mir.
Kako piše „Espreso“, ovaj svetitelj i danas važi za saveznika onih koji trpe nepravdu, ali ne gube veru. U crkvenoj pesmi o Svetom Danilu kaže se da je bio „stub trpljenja“, nalik Jovu u stradanjima i Josifu u iskušenjima. Upravo zato se veruje da njegove molitve imaju posebnu snagu za sve koji prolaze kroz teške periode, a ostaju verni dobru i smirenju.
(Ona)
BONUS VIDEO:
Mitropolit Joanikije celiva mošti Svetog Petra Cetinjskog
