Poslednji „bejbi bum“ u Srbiji zabeležen je sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Od tada, porodice s više od dvoje dece postale su retkost, što je jedan od ključnih faktora za negativan prirodni priraštaj koji pogađa ne samo Srbiju, već i čitavu Evropu. Dok se mnoge države fokusiraju na finansijske mere kako bi podstakle rađanje više dece, demografi upozoravaju da su rešenja daleko složenija.
Nikola Tadić iz Dobanovaca i njegova supruga dobili su podršku od države u iznosu od 19.000 dinara mesečno za podizanje trećeg deteta tokom narednih deset godina. Pored toga, opština im je isplatila jednokratnu pomoć od 135.000 dinara, dok gradski budžet pokriva većinu troškova privatnog vrtića za stariju decu. Tadić ističe da mu ta finansijska pomoć pomaže da pokrije troškove struje i druge svakodnevne izdatke, ali dodaje da su se na treće dete odlučili nezavisno od ovih podsticaja.
Iako se čini da bi finansijska podrška mogla rešiti demografske probleme, stručnjaci ukazuju na suprotno. Na primer, Poljska, koja je uložila značajna sredstva u demografske mere, suočava se s najgorom demografskom situacijom u svojoj istoriji. Demograf Miodrag Pantović navodi da zemlje s većinskim islamskim stanovništvom, koje su obično imale visok prirodni priraštaj, sada beleže negativne trendove. Pomenuta Turska, koja se smatra očuvanom u patrijarhalnim tradicijama, pokazuje stopu fertiliteta od samo 1.3, što je izuzetno zabrinjavajuće.
Ove mere, prema Pantoviću, mogu samo ublažiti trenutnu situaciju, ali ne mogu doneti drastično povećanje broja novorođenčadi u narednim decenijama. U regionu se takođe beleži slična situacija, gde se povećava broj starijih u odnosu na decu i radno sposobno stanovništvo, što stvara dodatne ekonomske probleme. U Hrvatskoj, na primer, nagli odliv stanovništva nakon ulaska u Evropsku uniju dodatno pogoršava demografske izazove. Demograf Marin Strmota ističe da su migracije normalan deo evropskog prostora, ali da su problem gubitak mladih koji bi trebali da zasnivaju porodice.
Prema projekcijama Republičkog zavoda za statistiku, Srbija bi mogla imati skoro milion i po stanovnika manje sredinom ovog veka. Ova situacija ukazuje na ozbiljne demografske izazove sa kojima će se zemlja suočiti u budućnosti. Međutim, postoji i svetla tačka: Novi Sad je poslednjih godina beležio pozitivan prirodni priraštaj, čak veći nego pre raspada Jugoslavije. Takođe, u porodicama se povećava udeo trećeg i četvrtog deteta, što može ukazivati na promene u svesti i vrednostima društva.
Konačno, iako su mere poput finansijske pomoći korisne, potrebne su dublje promene u društvenoj percepciji porodice i roditeljstva kako bi se postigla dugoročna rešenja. U eri kada se porodice sve više suočavaju sa ekonomskim i socijalnim izazovima, važno je raditi na stvaranju okruženja koje podržava mlade ljude u osnivanju porodica, kao i na očuvanju i jačanju zajednica. U suprotnom, Srbija i dalje može očekivati pad broja stanovnika i izazove koji dolaze s tim.
