U Srbiji od 1. januara 2024. godine počinje primena mehanizma oporezivanja proizvoda prema količini utrošenog ugljenika za njihovu proizvodnju prilikom uvoza na tržište Evropske unije (CBAM). Ova nova regulativa biće značajan korak ka usklađivanju sa evropskim standardima zaštite životne sredine, kao i način za povećanje prihoda u domaćem budžetu. Sanja Filipović, naučna savetnica u Institutu društvenih nauka, ističe da će deo sredstava prikupljenih od ovog poreza ostati u zemlji.
Filipovićeva podseća da je Evropska unija prvi put uspostavila berzu dozvola za emisiju ugljen-dioksida još 2005. godine, naglašavajući da je prošlo više od dva decenija otkako se ovaj sistem razvija. „Primena CBAM-a predstavlja četvrtu fazu razvoja tržišta emisije dozvola, koja je zvanično počela 2021. godine. Mehanizam je stupio na snagu 1. oktobra 2023. godine, a prva faza se sada polako završava“, rekla je Filipovićeva.
CBAM je mehanizam kojim se određuje cena poreza na emisiju ugljen-dioksida za određene kategorije proizvoda. Ovi proizvodi uključuju gvožđe, čelik, aluminijum, cement, veštačka đubriva, električnu energiju, kao i vodonik ili hidrogen. Ova regulativa ima za cilj da smanji emisije ugljen-dioksida i podstakne preduzeća da pređu na ekološki prihvatljivije metode proizvodnje.
Uvođenjem CBAM-a, Srbija se pridružuje drugim zemljama koje su već uvele slične mehanizme, čime se dodatno povećava pritisak na domaće industrije da se prilagode novim standardima. Ovo može značiti da će preduzeća morati da investiraju u nove tehnologije ili da unaprede svoje postojeće procese kako bi smanjila nivo emisija i izbegla dodatne troškove.
Filipović naglašava da će ova regulativa imati dalekosežne posledice ne samo za privredu, već i za životnu sredinu. „Ovo je prilika da se preispitaju postojeći procesi i da se preduzmu koraci ka održivijem razvoju“, dodaje ona. Takođe, očekuje se da će CBAM stvoriti konkurentsku prednost za kompanije koje su već uložile u ekološki prihvatljive tehnologije, dok bi one koje ne reaguju mogle da se suoče sa značajnim finansijskim gubicima.
U okviru priprema za implementaciju CBAM-a, srpske vlasti će morati da obezbede adekvatne mehanizme za praćenje i procenu emisija ugljen-dioksida. To podrazumeva uspostavljanje sistema koji će omogućiti precizno merenje i izveštavanje o emisijama, što će biti ključno za pravilno obračunavanje poreza. Takođe, važno je da se pruži podrška preduzećima u obliku obuka i informacija o tome kako mogu smanjiti svoje emisije, kako bi se prilagodila novim pravilima.
Filipović takođe ističe da će deo sredstava prikupljenih od CBAM-a biti usmeren na projekte zaštite životne sredine u Srbiji. Ova sredstva mogu pomoći u finansiranju ekoloških inicijativa, kao što su projekti za obnovljive izvore energije ili programi za unapređenje energetske efikasnosti. „Važno je da se ova sredstva iskoriste na pravi način, kako bi se doprinelo očuvanju životne sredine i održivom razvoju“, dodala je ona.
Uvođenje CBAM-a predstavlja značajan korak ka održivoj ekonomiji u Srbiji, ali takođe donosi izazove za domaće industrije. Prilagođavanje novim regulativama zahtevaće zajednički napor vlade, preduzeća i zajednice. Samo kroz saradnju i inovacije moguće je postići ciljeve smanjenja emisija ugljen-dioksida i zaštite životne sredine, čime će se obezbediti bolja budućnost za sve građane.
Ova nova regulativa će se pratiti sa pažnjom, kako bi se procenili njeni efekti na privredu i životnu sredinu u Srbiji, a očekuje se da će implementacija CBAM-a imati dugoročne posledice koje će oblikovati budućnost zemlje.
