U poslednjih sedam meseci, jedna srpska porodica iz Austrije vodi borbu da vrati svoju decu, koja su, kako tvrde roditelji, oduzeta bez dokaza i obaveštenja. Deca su smeštena pod starateljstvo grada Beča, a otac u ispovesti za Nacionalni dnevnik televizije „Pink“ iznosi teške uslove u kojima se nalaze njegovi mališani, kao i ozbiljne posledice po njihovo zdravlje.
Otac se izražava o strahu da su mu deca oduzeta kako bi bila usvojena od strane drugih porodica. On opisuje kako su deca smeštena u strogo kontrolisani objekat, koji više liči na zatvor nego na dom, i ističe da su deca stalno bolesna, ne idu u školu ili obdanište, a on nije imao priliku da ih vidi od trenutka oduzimanja. Njegova supruga može da ih vidi samo jednom nedeljno, uz strogu kontrolu, i to pod uslovom da razgovara isključivo na nemačkom jeziku, bez mogućnosti da im donese poklone.
Ceo slučaj počinje 7. maja, kada je jedno od dece u školi izjavilo da ga roditelji tuku, navodeći da je ljut jer mu je oduzet telefon kao kazna. Tvrdi da je dete odmah, u narednim danima, povuklo svoju izjavu, ali institucije to nisu želele da prihvate. Otac se plaši da su deca emocionalno traumatizovana usled odvajanja od porodice, a jedno od njih pati od neurodermatitisa, što se često povezuje sa psihološkim stresom.
Porodica se 22. jula obratila gradskim vlastima Beča, uključujući kancelariju gradonačelnika, tražeći nezavisnu proveru slučaja, ali nisu dobili nikakav odgovor. Otac ističe da se ne radi o usamljenom slučaju, s obzirom na to da njihov advokat zastupa više od desetak sličnih slučajeva sa srpskom decom. Prema njegovim rečima, u Austriji trenutno ima oko 13.000 dece koja žive kod nebioloških roditelja.
Otac, poznati biznismen i humanitarac srpskog porekla, apeluje na institucije da obrate pažnju na njihov problem i pomognu im da vrate decu u njihov dom, iz kojeg nikada nisu trebala da budu oduzeta. U emotivnoj poruci, roditelji mole: „Vratite detinjstvo onima koji ga upravo gube.“
Ova situacija osvetljava šire pitanje prava roditelja i zaštite dece, ističući potrebu za transparentnošću i odgovornošću institucija koje se bave ovim pitanjima. Mnogi se pitaju o etičkim aspektima oduzimanja dece bez adekvatne provere i kako se takvi slučajevi rešavaju u praksi.
Porodice koje se suočavaju sa sličnim problemima često se osećaju nemoćno i bespomoćno pred institucijama koje bi trebale da štite njihova prava. Ovaj slučaj je postao simbol borbe za prava roditelja i decu u sistemu koji često deluje hladno i udaljeno, bez obzira na emocionalne i psihološke posledice koje ovakvi postupci mogu imati na decu.
U svetlu ovih događaja, važno je podići svest o problemima koji se javljaju unutar sistema starateljstva i pružiti podršku porodicama koje se bore za svoja prava. Ova borba nije samo lična, već predstavlja širu društvenu temu koja zahteva hitnu pažnju i reforme u sistemu zaštite dece.
