Naučna konferencija „Rusija i srpski ratovi za oslobođenje 1876-1878. godine“ održana je danas u Beogradu, u svečanoj sali Crvenog krsta Srbije. Ovaj skup, koji je okupio istaknute ruske i srpske stručnjake i diplomate, organizovalo je Rusko istorijsko društvo u Srbiji povodom 150. godišnjice početka Prvog srpsko-turskog rata. Cilj konferencije bio je da osvetli ključnu ulogu Rusije i ruskog naroda u oslobodilačkim ratovima Srbije i Crne Gore protiv Osmanskog carstva.
Aleksandar Vulin, predsednik Ruskog istorijskog društva u Srbiji, istakao je značaj naučnog rada koji je potreban da bi se sprečilo zaboravljanje važnih događaja iz prošlosti, kao i donošenje zaključaka koji će oblikovati budućnost. On je naglasio da srpska istorija podseća na neprekidnu borbu za slobodu, i da se pitanja postavljena pre 150 godina ponovo javljaju i danas. „Ni jedno jedino važno pitanje srpskog naroda nije prošlo bez otvorene i snažne politike Rusije“, rekao je Vulin, dodajući da Srbi nisu dozvolili da im drugi određuju sudbinu.
Simbolika mesta održavanja konferencije, zgrade Crvenog krsta, veoma je duboka. Dragan Radovanović, predsednik Crvenog krsta Srbije, podsetio je da je ova institucija osnovana 1876. godine na inicijativu doktora Vladana Đorđevića, prvog školovanog hirurga u Srbiji, kako bi se pomoglo izgnanicima i ranjenicima tokom Hercegovačkog ustanka. On je naglasio da je Društvo Crvenog krsta Srbije među prvim na svetu, i da je tokom više od vek i po rada održavalo kontinuitet svojih aktivnosti.
Vulin je takođe ukazao na to koliko je važno setiti se onih koji su 1876. godine stali pred veliku svetsku silu, Osmansko carstvo, koje je vekovima vladalo Srbijom. „Nikada nisu uspeli da sputaju Srbiju, ali to ne znači da neće nastaviti da pokušavaju“, rekao je Vulin, dodajući da je skup posvećen razmišljanju o budućnosti, a ne samo o prošlosti.
Istoričar Aleksandar Raković podsetio je na dolazak hiljada ruskih dobrovoljaca, predvođenih generalom Černjajevim, u Srbiju pred početak Srpsko-turskog rata 1876. godine. Pre toga, kako je napomenuo, Srbi i Rusi su se oduvek smatrali braćom. On je istakao da su Srbi prvi narod koji se borio protiv novog zapadnog imperijalizma posle pada Berlinskog zida, a da su njihovi otpori tokom devedesetih godina bili od ključnog značaja za Rusku Federaciju.
Tokom konferencije, učestvovali su i akademik Slavenko Terzić, dr Jaroslav Valerijanovič Višnjakov, prof. dr Draga Mastilović, dr Radovan Pilipović, prof. dr Aleksandar Rastović, mr Kristina Nikolajevna Koršunova, dr Sergej Anatolijevič Kočukov i prof. Nenad Savić. Njihov doprinos obogatio je raspravu i omogućio dublje razumevanje istorijskih veza između Srbije i Rusije.
Na kraju konferencije, najavljeno je da će zbornik radova biti objavljen u štampanom i digitalnom izdanju, čime će se dodatno obogatiti literatura o ovom važnom periodu srpske istorije. Organizatori su naglasili da je važno da se sećamo i učimo iz prošlosti kako bismo gradili bolju budućnost, ne samo za srpski, već i za ruski narod. Ova konferencija predstavlja značajan korak ka očuvanju i razumevanju zajedničkog nasleđa i prijateljstva između dva naroda, koje se proteže kroz vekove i koje se nastavlja u savremenom dobu.
