Među brdima i starim kućama sela Trnava, blizu Novog Pazara, živi nana Mejrem, starija žena koja više od 40 godina nije videla svog sina Faruka. Njeno lice je iscrtano borama, a srce je ispunjeno tugom i čežnjom za detetom koje je izgubila. Tokom četiri decenije, svako jutro je postavljala isto pitanje: „Gde li je moj sin?“ Svaka njena misao bila je obeležena patnjom, sve do jednog prelomnog trenutka kada je na pragu njene kuće, nakon toliko godina, stao njen sin.
Faruk Beriša, koji je bio samo beba kada je odvojен od majke, konačno je pronašao put do nje. Njihov susret, koji se odigrao 24. juna 2025. godine, bio je emotivan trenutak prepun suza radosnica. „O majko moja, ponavljao je Faruk, ja sam tvoj sin, ne plaši se. Ja sam tu“, govorio je dok je grlio uplakanu majku. Ova dirljiva priča postala je poznata zahvaljujući seriji reportaža „Ljudske sudbine“ Hida Muratovića, koji je pre dva meseca objavio tužnu sudbinu Mejrem i njenog sina.
Dobri ljudi širom sveta su se angažovali u potrazi za Farukom, koji je bio izgubljen za majku dugi niz godina. Uslijedila je neumorna potraga koja je kulminirala sretnim završetkom. Faruk se, kako je rekao, „ponovo rodio“ tog dana kada je video svoju majku. Odrasli kao Mustaga Agoli, ime koje su mu dali usvojitelji, Faruk je istakao da se nikada nije osećao kao da pripada toj porodici. Gubitak biološke porodice ga je nosio kroz život, ali je sada, ponovo u zagrljaju svoje majke, osetio istinsku sreću.
Susret je bio obeležen radošću i emocijama koje bi rasplakale i najtvrđa srca. Nana Mejrem, koja je decenijama čekala ovaj trenutak, nije mogla da veruje da je njen sin napokon tu. „Danas je najsrećniji dan za mene“, rekao je Faruk, dok su se okupili članovi porodice kako bi proslavili ovaj dirljiv susret. Radost je ispunila dvorište kuće, a muzika i pesma su odjekivale dok su se svi veselili povratku sina.
Ova priča nije samo priča o ponovnom susretu majke i sina, već i o snazi ljudske empatije i solidarnosti. Hido Muratović, koji je pokrenuo ovu priču, pokazao je kako zajednica može da se ujedini u potrazi za ljubavlju i povezivanjem porodičnih veza. Faruk i Mejrem su dokazali da ni vreme, ni udaljenost ne mogu da umanje ljubav majke prema svom detetu, kao ni želju za ponovnim susretom. Ovaj dan će zauvek ostati u njihovim srcima kao simbol nade, ljubavi i ponovnog zajedništva.
