Muzička platforma Dizer je nedavno najavila da će početi da označava albume koji sadrže pesme generisane veštačkom inteligencijom (AI). Ova odluka dolazi kao deo šireg plana platforme da se bori protiv prevare u strimingu muzike. Prema informacijama koje je objavio portal Tech Crunch, Dizer je otkrio da je otprilike 18% muzike koja se svakodnevno postavlja na ovu platformu, što je više od 20.000 pesama, potpuno generisano putem AI tehnologije.
Ova pojava umetničkih dela stvorenih pomoću veštačke inteligencije postavlja nova pitanja o autorskim pravima, kreativnosti i etici u muzici. Iako se može činiti da je korišćenje AI-a u stvaranju muzike inovacija koja može doneti nove mogućnosti umetnicima, Dizer upozorava na negativne aspekte ovog trenda. Naime, oko 70% strimova ovih pesama se smatra lažnim i stvoreno je sa ciljem nelegalnog ostvarivanja prihoda.
S obzirom na to da Dizer beleži ogroman broj pesama generisanih AI-om, postavlja se pitanje kako to utiče na muzičku industriju i umetnike. Na tržištu koje je već zasićeno sadržajem, dodatna konkurencija od strane AI generisanih pesama može otežati vidljivost tradicionalnim umetnicima. Mnogi muzičari se suočavaju sa izazovima da se probiju kroz more sadržaja i privuku pažnju publike, a dodatno prisustvo AI muzike može otežati ovu borbu.
Dizerov potez da označi AI generisane pesme može pomoći slušaocima da postanu svesniji razlika između tradicionalne muzike i one stvorene putem algoritama. Ova oznaka može poslužiti kao vodič za potrošače koji žele da podrže umetnike i njihovu kreativnost, a ne neosobne proizvode stvorene bez ljudskog dodira. U isto vreme, ovakav potez može otvoriti diskusiju o tome šta zapravo čini muziku autentičnom i vrednom.
U poslednje vreme, veštačka inteligencija se koristi u mnogim aspektima života, a muzika nije izuzetak. Razvoj AI tehnologija omogućuje stvaranje melodija, tekstova i aranžmana koji mogu zvučati gotovo identično onima koje stvaraju ljudski umetnici. Ipak, postavlja se pitanje emocionalne dubine i izražavanja koje ljudski umetnici mogu doneti u svoje delo, u poređenju sa AI generisanim sadržajem.
Osim toga, postoje i pravni aspekti korišćenja AI u muzici. Kako se tehnologija razvija, tako i zakoni o autorskim pravima moraju da se prilagode novim realnostima. Ko je zapravo autor pesme generisane pomoću AI? Da li je to programer koji je razvio algoritam, ili softver sam po sebi? Ova pitanja postavljaju izazove za pravne sisteme širom sveta.
Dizer nije jedina platforma koja se suočava sa ovim pitanjem. Druge muzičke platforme takođe istražuju načine kako da se bore protiv lažnih strimova i prevara u industriji. Kao što je Dizer uveo oznaku za AI generisane pesme, tako i druge platforme razmatraju slične mere kako bi zaštitile svoje umetnike i potrošače.
U svetlu ovih promena, važno je da umetnici i potrošači ostanu informisani o razvoju situacije. Umetnici koji se bore protiv sveprisutnog AI mogu potražiti načine kako da se prilagode novim trendovima, koristeći tehnologiju kao alat za unapređenje svoje kreativnosti, umesto da je vide kao pretnju. S druge strane, potrošači mogu postati svesniji svojih izbora i podržati umetnike koji donose autentične i emocionalne priče kroz svoju muziku.
Sve u svemu, era veštačke inteligencije u muzici donosi mnoge izazove, ali i prilike. Dizerov potez da označi AI generisane pesme može biti prvi korak ka većem razumevanju i regulaciji ovog novog fenomena, kako bi se očuvala autentičnost i kreativnost u muzičkoj industriji.
