Inkluzija nije samo reč, već i način na koji društvo može da pokaže koliko ceni različitost. U okviru ove inicijative, đaci beogradske osnovne škole „Dragojlo Dudić“ imaju priliku da kroz lična iskustva i životne priče osoba sa invaliditetom uče o empatiji i zajedništvu. Ova aktivnost se sprovodi u saradnji sa udruženjem „Gledamo srcem“, koje već tradicionalno ima blisku saradnju sa ovom školom.
Direktorka škole, Danijela Pavić, ističe važnost ovakvih radionica za razvoj moralnih kvaliteta kod dece. „Mi se ovde učimo o empatiji, humanosti, međusobnom razumevanju, prepoznavanju razlika i prihvatanju tih različitosti. Naši gosti nam govore koliko je snaga volje bitna za uspeh u životu, koliko je značajan mentalni sklop i taj srpski inat koji nam pomaže da dođemo do željenih ciljeva,“ rekla je Pavić u razgovoru za Euronews Srbija.
Od uvođenja Zakona o inkluziji 2003. godine, škola „Dragojlo Dudić“ je imala priliku da prati mnoge učenike sa različitim oblicima specijalnih potreba. Ova praksa omogućava deci da razviju razumevanje prema drugima i pruže im potrebnu podršku. Kako Pavić objašnjava, inkluzija se ne odnosi samo na specijalne potrebe, već i na širenje svesti o važnosti prihvatanja razlika među ljudima.
U okviru radionica, učenici će se upoznati sa različitim temama koje se tiču inkluzije, a Pavić naglašava da je utisak nakon održanih radionica uvek pozitivan. „Verujte mi, ja sam pod utiskom mesec dana nakon što se radionice završe, a takođe i deca,“ dodaje direktorka.
Ove radionice nisu samo edukativnog karaktera; one su prilika za decu da razviju emocionalnu inteligenciju i nauče kako da se ponašaju prema drugima sa više razumevanja i solidarnosti. Učesnici radionica će imati priliku da čuju priče ljudi koji su prevazišli različite izazove, što može biti inspirativno i motivirajuće za mlade učenike.
Pavić takođe naglašava da se inkluzija ne može posmatrati kao jednokratni događaj, već kao kontinuirani proces koji se provodi kroz obrazovni sistem. „Ova tema se proteže kroz mnogo predmeta, a radionice su samo jedan deo šireg obrazovnog procesa,“ objašnjava ona.
Važnost ovog pristupa leži u tome što se deca kroz lična iskustva uče kako da postanu empatični i odgovorni pojedinci. To je ključni deo obrazovanja koje može doprineti stvaranju društva u kojem se svako oseća prihvaćeno i poštovano, bez obzira na svoje razlike.
U današnjem svetu, gde su predrasude i diskriminacija i dalje prisutni, ovakve inicijative su od suštinskog značaja. Učenici ne samo da uče o razlikama, već i o snazi koja dolazi iz zajedništva. Kroz ovakve radionice, oni razvijaju veštine koje će im biti potrebne u budućem životu, kako bi postali aktivni i odgovorni građani.
U zaključku, radionice u osnovnoj školi „Dragojlo Dudić“ predstavljaju značajan korak ka izgradnji inkluzivnijeg društva. Kroz interakciju sa osobama sa invaliditetom, učenici imaju priliku da razviju empatiju, razumevanje i poštovanje prema različitostima. Ova aktivnost ne samo da obogaćuje njihove živote već i doprinosi stvaranju boljeg i pravednijeg društva za sve.
