Sezona rezidbe voća u Srbiji počinje u zimskim mesecima, dok su mraz i hladnoća još uvek prisutni. Iako mnogi zimu doživljavaju kao period zatišja, ovo je vreme kada se u voćnjacima obavljaju ključni poslovi koji direktno utiču na rodnost u narednoj godini. Međutim, nedostatak radne snage postaje sve veći problem, iako se dnevnice za ovakve poslove iz godine u godinu povećavaju. Dnevnica za radnike u rezidbi kreće se između 60 i 80 evra, a u nekim slučajevima može dostići i do 100 evra.
Profesor Zoran Keserović, stručnjak sa Poljoprivrednog fakulteta, ističe da je rezidba ključna mera koja utiče na rodnost voća. On napominje da je prošla godina bila slaba po pitanju roda, ali da su voćne sorte dobro pripremljene za 2026. godinu. „To je stručan posao, a nedostatak kvalifikovane radne snage je ozbiljan problem. Mislio sam da predložim Ministarstvu poljoprivrede organizaciju kurseva za obuku, gde bi učesnici mogli dobiti sertifikat za rezidbu različitih voćnih vrsta“, kaže Keserović.
On takođe naglašava da je proces učenja rezidbe dugotrajan, a da se u poslednje vreme razmatraju i mogućnosti mehanizacije ovog posla. Iako su neki voćnjaci možda bili rezani čak i tokom faze cvetanja, profesor smatra da je bolje to učiniti nego ne obaviti rezidbu uopšte.
Rezidba se obavlja zimi, od januara do marta, kao i tokom leta, od juna do avgusta. Poslovi se najčešće oglašavaju na Fejsbuk grupama posvećenim sezonskim poslovima, poljoprivrednim zadrugama ili direktno kod vlasnika voćnjaka i vinograda. Prednost ovog posla je brza zarada i lako pronalaženje posla, dok su mane u fizičkom naporu i vremenskim uslovima koji često otežavaju rad.
Da bi se naučila rezidba, preporučuje se da se novice upuste u praksu sa iskusnim rezačem tokom dve nedelje, jer svaka voćka zahteva drugačiji pristup. Za obavljanje rezidbe potrebna su specijalna makaze i testerice, čije cene mogu dostići i do 150 evra. U poslednje vreme koriste se pneumatske makazice koje značajno ubrzavaju proces rada.
Profesor Keserović napominje da su jaki mrazevi i temperature ispod nule nepovoljni za rezidbu, jer radnici ne mogu obavljati posao u takvim uslovima. U slučaju loših vremenskih uslova, kao što su niske temperature ili padavine, nemoguće je pristupiti voćnjaku.
Profesionalni rezači, koji su najčešće iz južne Srbije, dolaze u Vojvodinu u grupama od šest do osam ljudi i ostaju nekoliko meseci kako bi obavili ovaj važan posao. Usled sve veće potražnje za stručnom radnom snagom, očigledno je da je sektor voćarstva u Srbiji suočen sa izazovima koji zahtevaju hitna rešenja.
Kako bi se prevazišao problem nedostatka radne snage, Keserović predlaže da se organizuju obuke za mlade i nezaposlene, kako bi im se omogućilo da steknu potrebne veštine. „Ovo je prilika koja može da donese brzu zaradu, ali i dugoročne koristi za poljoprivredu u Srbiji“, zaključuje profesor.
S obzirom na sve veći značaj voćarstva u ekonomiji Srbije, hitna potreba za obrazovanjem i obukom stručne radne snage postaje očigledna. Ulaganje u obuku radnika može doprineti održivom razvoju poljoprivrede i obezbediti stabilan prihod za mnoge porodice u ruralnim sredinama.
