Komesarka za izbeglice i migracije, Nataša Stanisavljević, izjavila je danas da je Danska tokom svog programa podrške u oblasti upravljanja migracijama u regionu Zapadnog Balkana uložila više od 15 miliona evra. Ova izjava je data povodom završnice ciklusa danskog programa, koji je imao za cilj da pomogne u rešavanju problema migracija. Prema njenim rečima, do prvog juna ove godine, 36 izbeglih lica se vratilo u svoje zemlje porekla putem Programa za potpomognuti dobrovoljni povratak i reintegraciju (AVRR).
Stanisavljević je naglasila da je u prošloj godini, putem istog programa, u zemlje porekla vraćeno 103 lica. Ona je takođe ukazala na to da mali broj migranata koji prolaze kroz Srbiju podnosi zahtev za azil u našoj zemlji, što čini Srbiju tranzitnom tačkom za mnoge migrante.
S obzirom na to da je Srbija u poslednjih nekoliko godina postala važna tranzitna zemlja za migrante iz različitih delova sveta, ova situacija ukazuje na izazove sa kojima se suočavaju kako vlasti, tako i sami migranti. Mnogi od njih se suočavaju sa teškim uslovima života i nedostatkom adekvatne podrške dok prolaze kroz Srbiju.
Stanisavljević je takođe istakla da je važno raditi na jačanju kapaciteta i pružanju podrške izbeglicama i migrantima kako bi se olakšao njihov povratak i reintegracija u zemlju porekla. U tom smislu, Danska je dala značajan doprinos, a njeni resursi su pomogli da se unapredi sistem upravljanja migracijama u regionu.
U okviru danskog programa, fokus je bio na osnaživanju lokalnih zajednica da pruže potrebnu podršku izbeglicama i migrantima, kao i na unapređenju uslova za njihov povratak. Ovaj pristup je od posebnog značaja u kontekstu globalne migracione krize, koja je dovela do povećanog broja ljudi koji traže bolji život u drugim zemljama.
Pored toga, komesarka je naglasila i potrebu za saradnjom sa međunarodnim organizacijama i drugim zemljama u regionu kako bi se obezbedila adekvatna pomoć i resursi za migrante. Stanisavljević je izrazila nadu da će se nastaviti sa radom na unapređenju sistema za upravljanje migracijama i podršku izbeglicama, kako bi se olakšao njihov povratak i reintegracija.
U svetlu ovih informacija, važno je napomenuti da migracije i dalje predstavljaju veliki izazov za mnoge zemlje u regionu. Srbija, kao tranzitna zemlja, mora da pronađe ravnotežu između pružanja pomoći migrantima i zaštite svojih nacionalnih interesa. U tom smislu, saradnja sa međunarodnim partnerima i organizacijama može igrati ključnu ulogu u rešavanju ovih kompleksnih pitanja.
U narednim mesecima, očekuje se da će Srbija nastaviti da radi na poboljšanju svojih politika u oblasti migracija, kako bi se osigurala bolja zaštita prava migranata i izbeglica. To uključuje i rad na jačanju sistema azila, kao i pružanje podrške lokalnim zajednicama koje se suočavaju sa izazovima vezanim za migrantsku krizu.
Na kraju, važno je napomenuti da se migracije neće smanjiti u bliskoj budućnosti, te je neophodno da se svi akteri uključe u pronalaženje održivih rešenja za upravljanje ovim pitanjem. Srbija ima priliku da bude lider u regionu u pogledu razvoja politika koje će omogućiti bolju integraciju i podršku migrantima, dok istovremeno štiti svoje nacionalne interese i bezbednost.
