Bankarski sektor u Evropi se suočava s novim izazovima u oblasti bezbednosti, s posebnim naglaskom na prilagođavanje kvantnoj bezbednosti. Napredak kvantnih superračunara mogao bi do 2030. godine značajno ugroziti trenutne metode enkripcije, što uključuje bankarske šifre i državne sisteme. U svetlu ovih pretnji, banke, opštine i državne institucije moraju preći na „kvantno-otporne“ algoritme kako bi izbegle potencijalni haos.
U Nemačkoj, alarmantna situacija postaje sve očiglednija. Prema nedavnoj anketi, samo 14% opština koristi dvofaktorsku autentifikaciju, što je ključna mera zaštite. Aleksander Handšu, portparol Udruženja nemačkih gradova i opština, upozorava da se suočavamo s velikom trkom protiv hakera. On ističe da nedostaju resursi i stručnjaci kako bi se implementirale nove sigurnosne mere. Hakeri sve više ciljaju na najslabije tačke, a njihova motivacija se širi od finansijske dobiti ka rušenju poverenja u državne institucije.
Evropska komisija zvanično je upozorila članice EU na potrebu prelaska na kvantno-bezbedne sisteme do 2030. godine. Komesarka Henna Virkunen naglašava da će trenutni načini šifrovanja postati ranjivi sa razvojem kvantnih računara. Ukoliko se ne preduzmu koraci, posledice mogu biti katastrofalne, uključujući curenje podataka i kompromitaciju finansijskih sistema.
EU poslanik Moric Kern naziva ovu situaciju „digitalnim buđenjem za celu Evropu“. On upozorava da su lozinke, chatovi, bankovni podaci i državne informacije već sada ugroženi, te da će u budućnosti postati čitljivi za sajber-kriminalce i strane službe.
Bankarski sektor u Nemačkoj već reaguje na ove pretnje. Banke navode da su napravile značajan iskorak u poboljšanju bezbednosti iz sopstvenog interesa. Prema internim dokumentima, kvantni računari sposobni za kripto-analizu mogli bi postati dostupni već početkom 2030-ih, što znači da pripreme moraju početi odmah.
S druge strane, tehnološki sektor takođe preduzima korake ka rešenjima. O2 Telefónica testira kvantno-bezbedne mreže u realnom okruženju, kombinujući post-kvantnu kriptografiju sa kvantnom razmenom ključeva u osetljivim područjima. Stručnjaci upozoravaju da kompanije koje čuvaju osetljive podatke moraju uvesti kvantnu sigurnost u svoje strategije odmah.
Za građane, preporuke ostaju iste dok se ne uvedu nove generacije zaštite. Preporučuje se instaliranje ažuriranja čim postanu dostupna, korišćenje dugih i jedinstvenih lozinki, kao i aktiviranje dvofaktorske autentifikacije (2FA).
Stoga, kvantna era se približava brže nego što većina misli. Oni koji odluče da čekaju poslednji trenutak mogli bi skupo platiti cenu svoje neaktivnosti. U kontekstu sve veće digitalizacije i zavisnosti od tehnologije, prilagođavanje kvantnoj bezbednosti postaje imperativ za očuvanje sigurnosti podataka i poverenja u institucije.
U svetlu ovih izazova, ključno je da se svi sektori, od banaka do državnih institucija i građana, aktivno uključe u proces adaptacije i unapređenja sigurnosnih mera. U suprotnom, rizik od ozbiljnih bezbednosnih incidenata raste, a sa njim i potencijalne posledice po društvo i ekonomiju u celini.
