Žiri Pulicerove nagrade dodelio je ovogodišnja priznanja u različitim kategorijama, obuhvatajući književnost, muziku, i istraživačko novinarstvo. Ove nagrade su poznate po svom prestižu i značaju u svetu umetnosti i medija.
Ove godine, nagrada za fikciju pripala je Danijelu Krausu za njegovo delo „Angel Down“. Ovo delo se fokusira na Prvi svetski rat i napisano je u jednoj jedinoj, kontinuiranoj rečenici koja se proteže na oko 300 stranica. Glavni protagonist priče je redov koji se susreće sa anđelom na ratištu. Kritičari su „Angel Down“ opisali kao „stilska sila“ koja kombinuje alegoriju, magijski realizam i naučnu fantastiku u koherentnu celinu.
Kraus je poznat po svom eksperimentisanju sa žanrovima i jezikom, a ranije je pisao horor i naučnofantastične romane. Njegova saradnja sa filmskim stvaraocima, poput Džordža Romera i Giljerma del Tora, takođe je ostavila značajan trag, posebno u projektu „Oblik vode“, koji je dobio Oskara.
U kategoriji drame, Bes Vol osvojila je nagradu za svoj komad „Liberation“, koji istražuje feminističke grupe iz sedamdesetih godina. Ova predstava se bavi temama mizoginije i homofobije, kao i rodnim ulogama, što je aktuelno pitanje i danas.
Dosta pažnje posvećeno je i drugim književnim priznanjima. Džil Lepor dobila je nagradu za knjigu „We the People: A History of the US Constitution“ u kategoriji istorije, dok je Amanda Vejl nagrađena za biografiju „Pride and Pleasure: The Schuyler Sisters in an Age of Revolution“. Knjiga Jijun Li „Things in Nature Merely Grow“ nagrađena je u kategoriji memoara/autobiografije, a Brajan Goldstoun osvojio je nagradu za opštu nefikciju sa delom „There is No Place for Us: Working and Homeless in America“.
Nagrada za poeziju dodeljena je Džulijani Spar za zbirku „Ars Poeticas“, dok je nagrada za muziku pripala američkoj pijanistkinji i kompozitorki Gabrijeli Leni Frank za simfonijsko delo „Picaflor: A Future Myth“, koje je inspirisano andskim legendama i požarima u Kaliforniji.
U oblasti novinarstva, izveštavanje o administraciji Donalda Trampa je dominiralo Pulicerovim nagradama. Žiri je naglasio pokušaje ograničavanja slobode izveštavanja tokom Trampove administracije. Mardžori Miler, administratorka Pulicerove nagrade, istakla je važnost civilizovanog dijaloga i borbe protiv cenzure.
Prestižna nagrada za javni interes dodeljena je „The Washington Post“ za njihovo detaljno izveštavanje o Trampovim pokušajima reorganizacije federalne administracije. Nagrada za istraživačko novinarstvo pripala je „The New York Times“ za seriju tekstova koji razotkrivaju kako je Tramp koristio vlast za obogaćivanje svoje porodice i saveznika.
U lokalnom izveštavanju, „Chicago Tribune“ nagrađen je za „živopisno i snažno pisanje“ o postupanju federalnih imigracionih agenata prema migrantima bez dokumenata. „Connecticut Mirror“ i organizacija ProPublica takođe su dobili nagradu za istraživanje o nepoštenim praksama odvoženja vozila.
Džuli K. Braun iz „Miami Herald“ dobila je specijalno priznanje za svoje izveštavanje o Džefriju Epstinu, koje je otkrilo kako su tužioci zaštitili Epstina od federalnih optužbi za trgovinu ljudima. „The New York Times“ je takođe osvojio nagradu za fotografiju vesti u pokretu za uznemirujuće fotografije koje prikazuju razaranje i glad u Gazi.
Agencija Reuters nagrađena je u kategoriji nacionalnog izveštavanja za pokrivanje Trampove upotrebe izvršne vlasti. U međunarodnom izveštavanju, Associated Press je nagrađen za priču o američkoj vladi koja omogućava kompanijama iz SAD da prodaju tehnologiju za nadzor Kini. „San Francisco Chronicle“ dobio je Pulicer za objašnjavajuće novinarstvo za seriju tekstova o posledicama požara u Los Anđelesu.
Pulicerove nagrade, ustanovljene testamentom novinskog izdavača Džozefa Pulicera, prvi put su dodeljene 1917. godine. Dobitnici svake nagrade dobijaju 15.000 dolara, dok nagrada za javni interes uključuje i zlatnu medalju. O dobitnicima odlučuje Pulicerov odbor sa sedištem na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku.
