BANJALUKA – Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, obratio se javnosti uoči sutrašnjeg obeležavanja 33 godine od zločina u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu. On je istakao da se ovaj tragični događaj odigrao u trenutku kada su mnogi verovali da je postignut dogovor o mirnom povlačenju, naglašavajući da reči političara iz reda Bošnjaka ne vrede ništa.
Dodik je podsetio na događaje koji su se desili 3. maja, kada su mladi vojnici Jugoslovenske narodne armije (JNA) ubijeni iz zasede. Ovi vojnici su, kako je naveo Dodik, verovali da odlaze u slobodu i da su njihova očekivanja zasnovana na rečima i potpisima dogovora, ali su umesto toga doživeli izdaju i smrt.
„Prvi metak u tadašnjoj Bosni i Hercegovini ispalio je musliman u Sarajevu, a prva žrtva bio je Srbin. Tog 1. marta počeo je rat koji Srbi nisu želeli. Dan koji je doneo smrt Bošnjaci slave. Mržnja koja je tada povukla oroz i želja da Bosna i Hercegovina bude bez Srba ostali su i do danas“, rekao je Dodik.
Ove izjave dolaze u kontekstu sve većih tenzija i političkih sukoba između različitih etničkih grupa u Bosni i Hercegovini. Dodik je poznat po svojim stavovima koji često izazivaju kontroverze i reakcije iz drugih delova zemlje. Njegova retorika obično naglašava nacionalni identitet i prava Srba u Bosni i Hercegovini, ali često dolazi u sukob sa političarima iz redova Bošnjaka i Hrvata.
Obeležavanje 33. godišnjice zločina u Dobrovoljačkoj ulici predstavlja priliku za refleksiju o događajima koji su oblikovali savremenu istoriju Bosne i Hercegovine. Mnoge porodice žrtava i danas traže pravdu i priznanje, dok su se rane iz prošlosti često koristile u političke svrhe.
Dodik je u svojim izjavama naglasio potrebu za sećanjem na žrtve, ističući da se ne sme zaboraviti ono što se dogodilo. Njegove reči su poziv na jedinstvo među Srbima, kao i na očuvanje sećanja na prošlost, koja, prema njegovim rečima, treba da bude lekcija za buduće generacije.
U međuvremenu, reakcije na Dodikove izjave dolaze iz raznih političkih krugova. Neki političari iz reda Bošnjaka smatraju da ovakva retorika dodatno produbljuje podele i otežava izgradnju mira i pomirenja u zemlji. Oni pozivaju na dijalog i razumevanje među različitim etničkim grupama, naglašavajući da se prošlost ne može menjati, ali se budućnost može izgraditi zajedno.
Dodikove izjave takođe reflektuju širu politiku Republike Srpske koja često teži jačanju autonomije i identiteta ovog entiteta unutar Bosne i Hercegovine. To uključuje i česte kritike prema institucijama na nivou BiH, koje Dodik i njegovi sledbenici smatraju nepravednim prema Srbima.
Kako se približava obeležavanje godišnjice zločina, očekuje se da će se održati i različiti skupovi i manifestacije posvećene sećanju na žrtve. Ove manifestacije će, verovatno, privući pažnju medija i javnosti, s obzirom na delikatnost teme i emotivnu težinu koju nosi.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da su se rane iz prošlosti i dalje duboko ukorenile u kolektivnoj svesti naroda u Bosni i Hercegovini. Kako bi se postiglo trajno pomirenje, neophodno je otvoriti dijalog i raditi na izgradnji poverenja među svim etničkim grupama, a ne oslanjati se na retoriku koja može dodatno pogoršati odnose.
Na kraju, obeležavanje ovog tragičnog događaja može poslužiti kao podsticaj za promišljanje o budućnosti Bosne i Hercegovine i o tome kako se iz prošlosti može učiti za bolji i mirniji suživot.
