ZAGREB – Pod naslovom „Vukovar – talac hrvatskih desnih ekstremista“, Dojče vele (DW) danas piše da nedelje uoči godišnjice stradanja Vukovara svake godine protiču u odmeravanju aktuelnih odnosa na hrvatskoj političkoj sceni, ali da zbivanja na toj relaciji sigurno nikada nisu bila usijana kao ovog puta.
U članku se ukazuje na to kako se sam Vukovar, kao simbol stradanja tokom Domovinskog rata, sve više koristi u političke svrhe, posebno od strane desničarskih političkih aktera. Ove godine, konstatacija DW-a je da se u društvu i politici u Hrvatskoj sve više oseća uticaj ekstremnih desničara koji pokušavaju da reinterpretiraju događaje iz prošlosti i osnaže svoje stavove kroz komemoracije.
U tekstu se podseća na istorijat ratnih dešavanja u Vukovaru. Vukovar je postao simbol otpora i stradanja, a komemoracija se zvanično naziva Dan sećanja na žrtve Domovinskog rata i Dan sjećanja na žrtvu Vukovara i Škabrnje. Ipak, DW ukazuje na tendenciju da se u ovu komemoraciju učitavaju ekstremni desničarski politički stavovi koji se često povezuju sa rehabilitacijom ustaške ideologije.
Jedan od ključnih elemenata članka je i to da se ističe kako desničarske vlasti u Hrvatskoj doprinose ovoj rehabilitaciji. Autor članka navodi da se kroz zakonodavne promene i društvenu benevolentnost kreira prostor za afirmaciju proustaške ideologije. Ovaj fenomen je posebno izražen kroz korišćenje ustaškog pozdrava „Za dom – spremni!“, koji je bio popularizovan tokom Domovinskog rata od strane paravojnih jedinica, poznatih kao Hrvatske odbrambene snage (HOS).
DW takođe ukazuje na to da su ovi procesi osnaženi i prisustvom ekstremnih desničarskih grupa koje se okupljaju na komemoracijama, gde promovišu svoje ideje i vrednosti. Ove grupe često koriste simboliku i narativ o Vukovaru kao sredstvo za legitimizaciju svojih stavova, što dodatno polarizuje društvo i otežava pomirenje sa prošlošću.
Na političkoj sceni Hrvatske, prisustvo ekstremnih desničara postaje sve izraženije. Ova grupa koristi emotivne i snažne poruke vezane za stradanje u Vukovaru kako bi mobilizovala podršku i legitimizovala svoje stavove. U ovom kontekstu, Vukovar se ne doživljava samo kao mesto stradanja, već kao simbol političke borbe koja se vodi i danas.
Jedan od problema na koji DW ukazuje je i način na koji se sećanje na žrtve Domovinskog rata koristi za političke obračune. Umesto da se fokusira na pomirenje i zajedničko sećanje, sve više se koristi za političku mobilizaciju, što može imati dugoročne posledice po društvo. Ova situacija dodatno otežava dijalog između različitih društvenih i političkih grupacija u Hrvatskoj.
Dojče vele takođe naglašava potrebu za kritičkim promišljanjem o prošlosti i opasnostima koje nosi banalizacija stradanja kroz političke obračune. U ovoj situaciji, važno je održati sećanje na žrtve, ali i jasno razdvojiti stradanje od političkih manipulacija.
Sve u svemu, Vukovar postaje talac političkih sukoba u Hrvatskoj, gde se sećanje na prošlost sve više koristi kao sredstvo za ostvarivanje trenutnih političkih ciljeva. Ovaj trend ostavlja otvorena pitanja o tome kako će se društvo u budućnosti nositi sa svojom prošlošću i kako će se oblikovati identitet nacije u kontekstu tih sećanja.
Kao što DW zaključuje, situacija u Vukovaru i odnos prema njegovom nasleđu zahtevaju ozbiljno razmatranje i dijalog, kako bi se sprečilo daljnje polarizovanje društva i osnaženje ekstremnih stavova koji mogu ugroziti temelje demokratskog društva.
