BEOGRAD – Dok ubrzano razvijamo veštačku inteligenciju (AI), ne smemo prestati da razvijamo i unapređujemo i onu sopstvenu prirodnu inteligenciju, izjavio je danas ministar nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Bela Balint na otvaranju Ministarske konferencije Centralnoevropske inicijative (CEI) pod nazivom „Priprema za eru veštačke inteligencije“, u Palati “Srbija“. Ova konferencija je okupila brojne stručnjake, naučnike i predstavnike vlada iz različitih zemalja, kako bi razgovarali o izazovima i prilikama koje donosi AI.
Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija ne predstavlja samo tehnološki izazov, ona otvara niz pitanja koja se tiču našeg društva, ekonomije, obrazovanja pa i same vrednosti na kojima počivaju naše institucije. „Kao neko ko duboko veruje u pokretačku snagu nauke, ako ne naukom onda strukom, ne posmatram veštačku inteligenciju kao brzo rešenje za sve probleme, već kao inovaciju koju moramo mudro i promišljeno uključiti u naš budući razvojni okvir“, istakao je ministar.
Balint je naglasio da je važno da se razvije strategija koja će omogućiti integraciju AI u različite sektore društva, od obrazovanja do industrije. „Naša prirodna inteligencija mora ostati u fokusu, jer je ona temelj na kojem gradimo našu budućnost“, dodao je.
Tokom konferencije, učesnici su diskutovali o etičkim, pravnim i društvenim pitanjima koja se postavljaju u kontekstu razvoja veštačke inteligencije. Mnogi su se složili da je neophodno uspostaviti jasne smernice i regulative koje će obezbediti odgovornu upotrebu AI tehnologija. Takođe, istaknuto je da je obrazovanje ključni faktor u pripremi društva za promene koje donosi AI, te da je potrebno osnažiti obrazovne sisteme kako bi se mladi ljudi pripremili za rad u novim uslovima.
Predstavnici različitih zemalja su podelili primere dobre prakse u implementaciji AI rešenja u svojim društvima. Neki od njih su predstavili projekte koji se fokusiraju na korišćenje AI u zdravstvu, dok su drugi govorili o primeni tehnologije u industriji i poljoprivredi. Ovi primeri su pokazali kako AI može doprineti unapređenju kvaliteta života, ali i izazovima s kojima se suočavaju različite zajednice.
Jedan od ključnih zaključaka konferencije je bio da je saradnja među zemljama od suštinskog značaja za uspešan razvoj AI. Učesnici su se složili da je potrebno razmenjivati znanja i iskustva, kako bi se stvorili bolji uslovi za razvoj inovacija i tehnologija. „Samo zajedničkim radom možemo da obezbedimo da AI bude alat za unapređenje društva, a ne izvor novih problema“, rekao je jedan od učesnika.
Konferencija je takođe poslužila kao platforma za dijalog o potrebnim investicijama u istraživanje i razvoj, kao i o važnosti obrazovanja za buduće generacije. Stručnjaci su se složili da je ulaganje u obrazovanje ključno za razvoj kompetencija potrebnih za rad u oblasti AI, te da bi vlade trebale da podrže programe koji će osposobiti mlade ljude za tržište rada.
Na kraju, Balint je pozvao sve učesnike da nastave rad na unapređenju veštačke inteligencije i njenoj integraciji u svakodnevni život. „Naša budućnost zavisi od toga kako ćemo se prilagoditi i iskoristiti tehnologije koje nam stoje na raspolaganju“, zaključio je ministar. Ova konferencija predstavlja samo prvi korak ka razvoju strategije koja će omogućiti da veštačka inteligencija postane sastavni deo našeg društva, uz očuvanje prirodne inteligencije i ljudskih vrednosti.
