Na Petrovačkoj i Prijedorskoj cesti pre 31 godinu, tokom rata u Hrvatskoj, hrvatski ratni avioni izvršili su granatiranje kolone srpskih izbeglica koje su se povlačile pred ofanzivom hrvatskih snaga u operaciji „Oluja“. U ovom napadu poginulo je 13 ljudi, dok je 24 osobe ranjeno. Ove tragične događaje iz avgusta 1995. godine i dalje prate bolne uspomene i traže pravdu koja još nije ostvarena.
Povlačeći se pred hrvatskim snagama, srpske izbeglice su prešle na teritoriju Bosne i Hercegovine, nadajući se da će se domoći zaštićenih zona pod kontrolom Vojske Republike Srpske. U jutarnjim satima 7. avgusta 1995. godine, hrvatski MiG-21 je prvo preleteo nad kolonom civila u blizini mesta Janjila, a zatim se vratio i otvorio vatru granatama. Dan kasnije, novi napad na izbeglice dogodio se kod Svodne, na putu Bosanski Novi-Prijedor, kada su dva hrvatska aviona ponovo napala kolonu.
Dušan Galogaža, jedan od preživelih izbeglica, opisao je užasne trenutke tog dana. „Izvlačili smo se tri dana iz hrvatsko-muslimanskih ofanziva, a kada smo pomislili da smo se spasili, avion je preleteo i bacio granatu. Ubio je mog brata, mamu i brata od ujaka“, rekao je Galogaža, dodajući da su i njegova dva sina, koja su tada bila mlađa od 10 godina, povređena.
Do danas, za zločine počinjene tokom i posle operacije „Oluja“ još niko nije odgovarao. U Haškom tribunalu su se sudilo hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, ali su obojica oslobođeni optužbi. Međutim, Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu podiglo je optužnice protiv četiri hrvatska pilota zbog granatiranja srpskih izbeglica na Petrovačkoj i Prijedorskoj cesti, ali se suđenje vodi u odsustvu.
Advokat Aleksandar Cvejić, koji zastupa oštećene u ovom slučaju, govorio je o trenutnom stanju postupka. „Glavni pretres je u toku, ali je bilo problema jer je postupak sabotiran od strane Krivičnog vanpretresnog veća Suda za ratne zločine. Hrvatska je odbila da sarađuje, a insistira se da odgovori na dopise“, rekao je Cvejić. On je napomenuo da je Hrvatska bila kooperativna kada su se tražile informacije kako bi srpski državljani bili osuđivani.
Cvejić je istakao da je ovo specifičan slučaj koji se može okarakterisati kao sistemski zločin. „Ratno vazduhoplovstvo svake države, uključujući Hrvatsku, funkcioniše kao uređen sistem. Niko ne može samoinicijativno da preleti u drugu državu i napadne civile“, objasnio je advokat.
Prema njegovim rečima, avioni su 7. i 8. avgusta preletali kolone civila i vraćali se, a jasno je bilo da se radi o civilima. „Avioni su bili naoružani raketama za uništavanje žive sile, a ne oklopnih jedinica“, naglasio je Cvejić. On je dodao da je važno da se sazna istina o ovim zločinima, jer su nevini ljudi pretrpeli smrt svojih najmilijih.
Cvejić je izrazio sumnju da će nakon donošenja prvostepene presude, koja se očekuje sledeće godine, hrvatska strana priznati njeno postojanje. Takođe je izneo i svoje viđenje Haškog tribunala, rekavši da je to bila institucija koja je često presudila Srbima, dok su se za druge nacije vodile pažljive analize kako bi se izbegle optužbe prema pripadnicima NATO pakta.
Tragični događaji iz avgusta 1995. godine ostaju duboko urezani u sećanje preživelih, dok pravda za žrtve još uvek čeka na ostvarenje. Na kraju, Cvejić je naglasio da istina mora izaći na videlo, kako bi se obezbedila pravda za sve poginule, koji su bili nevini civili, a ne borci.
