Domaći horor film „Sapun“, reditelja Momira Miloševića, trenutno se nalazi u fazi montaže, a očekuje se da će sledeće godine biti prikazan na festivalima, a potom i u bioskopima. Ovaj film je osmišljen kao nekonvencionalan horor smešten u miljeu socijalnog realizma, što ga čini jedinstvenim u domaćem filmskom pejzažu.
Milošević je istakao da se radnja filma odvija u ruralnoj sredini, tačnije u manjem industrijskom gradu, koji je zahvaćen melanholijom i „mrtvilom“. Atmosfera straha i melanholije povezana je sa misterioznom fabrikom, u kojoj se možda dešavaju loše stvari, a možda i ne. Ova neizvesnost dodatno pojačava napetost i intrigira gledaoce.
Reditelj je naglasio da nije imao nameru da imitira američke trilere, već je želeo da film deluje uverljivo i realno. Iz tog razloga, Milošević se odlučio za stil snimanja koji podseća na dokumentarac. Ovaj pristup omogućava mu da izgradi atmosferu koja se ne oslanja samo na klasične horor elemente, već i na psihološki aspekt straha.
„Sapun“ se može opisati kao „arthaus horor“, što znači da se od njega ne sme očekivati tipičan horor sa standardnim obrascima. Milošević objašnjava da, iako film ima naznake horora, mnoge od njih su suptilne i izražene kroz nagoveštaje. „Doslovno ništa strašno ne vidi se na ekranu, ali sve vreme imate osećaj ispod površine da se zapravo najgore već i desilo“, rekao je reditelj. Ovaj pristup dovodi do toga da film nosi podnaslov „melanholični horor“, što dodatno oslikava njegov ton.
Prilikom rada na „Sapunu“, Milošević i njegov tim suočili su se sa mnogim izazovima. Snimanje se odvijalo na terenu na jugu Srbije, a ekipa je morala da se nosi sa vremenskim nepogodama i mikrobudžetskim uslovima, koji su bili zahtevni čak i prema domaćim standardima. Ovi izazovi su dodali dodatni sloj autentičnosti filmu, jer se ekipa trudila da prikaze realnosti života u malim mestima.
U glavnim ulogama u filmu pojavljuju se Nikola Šurbanović i Miona Ilov, dok su pored njih uloga igrali i Aleksej Bjelogrlić, Milica Krstić i Marija Đelić. Ova glumačka ekipa donosi različite talente i iskustva, što doprinosi dubini i kompleksnosti priče.
Milošević je takođe naglasio važnost atmosfere i ambijenta u filmu. Mnogi horor filmovi oslanjaju se na vizuelne efekte i eksplicitne scene da bi izazvali strah, dok „Sapun“ teži da stvori napetost i nelagodnost kroz suptilne tehnike. Ova strategija može privući gledaoce koji su umorni od klasičnih horor formula i traže nešto novo i osvežavajuće u ovom žanru.
Režiser se nada da će „Sapun“ privući pažnju publike na festivalima i da će njegov rad biti prepoznat kao doprinos domaćem horor žanru. Ovaj film ima potencijal da otvori nova vrata za slične projekte u budućnosti, a Milošević veruje da će njegov pristup inspirisati druge reditelje da istraže nesvakidašnje teme i stilove.
Kako se „Sapun“ približava završnoj fazi produkcije, očekivanja rastu. Gledaoci će imati priliku da dožive ovu jedinstvenu kombinaciju horora i socijalnog realizma, koja se nadamo može postati kultni klasik domaćeg filma. Sa svojim inovativnim pristupom i dubokom psihološkom analizom, „Sapun“ se postavlja kao film koji će ostaviti snažan utisak na publiku i izazvati razgovore o temama koje su često zanemarene u mainstream kinematografiji.
