Milorad Ulemek, poznat kao Legija, u najnovijem obraćanju oštro je kritikovao bivšeg načelnika Generalštaba Momčila Perišića. Povod za ovaj sukob bila je Perišićeva izjava u kojoj je optužio „crvene beretke“ i JSO da su odgovorni za eliminaciju nekih ključnih ličnosti, uključujući Slobodana Miloševića i Zorana Đinđića. Ulemek je, preko advokata, poslao pismo u kojem je Perišiću poručio da mu je draže da bude označen kao ubica nego da bude izdajnik svoje države i naroda.
U pismu, Ulemek se osvrnuo na Perišićeve tvrdnje o Željku Ražnatoviću, ističući da je Arkan bio patriota, dok je Perišić bio samo „pešadija stranih službi“. U njegovim rečima, Perišić je zaboravio svoju ulogu u događajima koji su se odigrali u vreme rata, kao i kako su formirane „crvene beretke“. Ulemek se osvrnuo na činjenicu da je Perišić, umesto da brani narod, sedeo u Beogradu i isčekivao kraj sukoba.
U njegovom pismu, Ulemek se posebno osvrnuo na Perišićeve tvrdnje o zaštiti potčinjenih vojnika tokom ratnih godina, podsećajući ga da su mnogi njegovi nekadašnji podredjeni osuđeni na dugogodišnje kazne. Takođe je ukazao na Perišićevu oslobođenost od krivice u Haškom tribunalu, dok su drugi, koji su bili pod njegovom komandom, osuđeni.
Ulemek je kritikovao Perišića zbog njegovih izjava o Ražnatoviću i Srpskoj dobrovoljačkoj gardi, naglašavajući da su oni delovali u interesu srpskog naroda, dok je Perišić, prema njegovim rečima, izdao svoju zemlju. Ova razmena uvreda kulminirala je Ulemekovim komentarom da je Perišić prodao svoj narod za „kilo jagnjetine i petsto dolara“.
U svom pismu, Ulemek je naglasio da je njegov glavni cilj u ratu bio odbrana srpskog naroda, ističući da su „crvene beretke“ bile primorane da deluju u trenucima kada su vojne strukture bile nedovoljno efikasne. U njegovim rečima, Perišićevo optuživanje drugih za izdajstvo je licemerno s obzirom na njegovu prošlost.
U zaključku, Ulemek je Perišiću poručio da bi trebao da se povuče u neku „banju“ i da se suoči sa svojim kompleksom, a ne da deli lekcije drugima. Njegovo pismo završava izjavom da mu je draža „časna robija“ nego „nečasna sloboda“ koju uživa Perišić. Ova situacija samo je jedan od mnogobrojnih sukoba između bivših vojnih lidera i političara u Srbiji, koji još uvek nosi težak teret prošlosti i ratnih trauma.
