Uredbom koja je nedavno usvojena, unapređeni su kriterijumi kako bi što veći broj građana mogao da ostvari pravo na umanjenje računa za energente. Ova nova regulativa, osim što omogućava umanjenje mesečnih obaveza za električnu energiju i prirodni gas, prvi put uvodi i mogućnost umanjenja računa za toplotnu energiju, sa popustom od 40% do 60% u zavisnosti od broja članova domaćinstva. Ove promene dolaze u trenutku kada se suočavamo sa globalnom energetskom krizom i stalnim rastom cena energenata.
U okviru novih pravila, podignuta je gornja granica ukupnih prihoda domaćinstava, što će omogućiti većem broju građana da ostvare pravo na umanjenje računa. Pored postojećih kategorija, pravo na status ugroženog kupca sada imaju i oni koji primaju povećani dodatak za pomoć i negu drugog lica. Takođe, seoska domaćinstva mogu steći status ugroženog kupca bez obzira na površinu njihove stambene jedinice. Ovo predstavlja značajan pomak u smanjenju energetskih troškova za mnoge porodice koje su se do sada suočavale sa teškim finansijskim izazovima.
Važno je napomenuti da prethodni dug za električnu energiju, prirodni gas ili toplotnu energiju ne isključuje mogućnost sticanja statusa energetski ugroženog kupca. Ova odredba je posebno značajna jer omogućava da se više domaćinstava uključi u sistem podrške bez obzira na njihove dugove, čime se dodatno smanjuje pritisak na najugroženije. U skladu sa novim pravilima, broj domaćinstava koja mogu da koriste pogodnosti sa 68.000 povećava se na neverovatnih 191.000.
Za ovu namenu, u Predlogu budžeta za 2023. godinu opredeljene su četiri milijarde dinara, što ukazuje na ozbiljnost s kojom se vlasti odnose prema problemu energetskih troškova i zaštite najugroženijih. Zahtev za umanjenje računa, kao i do sada, podnosi se jedinici lokalne samouprave prema mestu prebivališta. Lokalna samouprava je obavezna da u roku od mesec dana odgovori na zahtev, kao i da mesečno dostavlja podatke o energetskim ugroženim kupcima energetskom snabdevaču.
Ove izmenjene regulative su odgovor na rastuće troškove energenata koji su dodatno pogođeni globalnim dešavanjima, uključujući rat u Ukrajini i posledice pandemije. U vreme kada su cene energenata na istorijskom maksimumu, država nastoji da pruži dodatnu zaštitu najugroženijim građanima, čime se umanjuje njihov ekonomski pritisak.
Osim toga, u svetlu trenutne situacije na globalnom tržištu energenata, pojavljuju se i drugi problemi. Kupci peleta u Srbiji suočavaju se sa neopravdano visokim cenama zbog delovanja ekstraprofitera i špekulanata. Prodavci se često služe prljavim trikovima kako bi sebi obezbedili veće profite, a to dodatno otežava situaciju kupcima koji se oslanjaju na ovaj energent za grejanje svojih domova.
U međuvremenu, i na međunarodnom planu, pitanja energetske saradnje i snabdevanja ostaju aktuelna. Nedavni poslovni forum u Rusiji pokazao je kako se strateške veze između Rusije i Kine nastavljaju jačati, što može imati dalekosežne posledice na globalno tržište energenata. U Briselu, diskusije o ceni gasa između članica EU, uključujući Mađarsku, ukazuju na izazove koji se moraju prevazići da bi se obezbedilo stabilno snabdevanje energentima.
Sve ove okolnosti ukazuju na to da je potrebno ne samo unaprediti uslove za građane, već i raditi na stabilizaciji tržišta energenata u celini, kako bi se obezbedila održivost i sigurnost snabdevanja za sve.
