Uredbom koja je nedavno usvojena, unapređeni su kriterijumi za ostvarivanje prava na umanjenje računa za energente, čime se omogućava većem broju građana da benefituju od ovih pogodnosti. Osim što su dosadašnje mogućnosti umanjenja mesečnih obaveza za električnu energiju i prirodni gas ostale na snazi, prvi put je uvedeno i umanjenje računa za toplotnu energiju, koje može iznositi od 40% do čak 60%, u zavisnosti od broja članova domaćinstva.
Ova nova uredba donosi značajne promene, među kojima je i podizanje gornje granice ukupnih prihoda domaćinstava. Ovim potezom, veći broj domaćinstava će imati priliku da ostvari pravo na umanjenje računa. Pored kategorija koje su već bile prepoznate prethodnom uredbom, pravo na status ugroženog kupca sada mogu ostvariti i primaoci uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica. Takođe, seoska domaćinstva mogu dobiti status ugroženog kupca bez obzira na površinu stambene jedinice, što dodatno širi krug onih koji mogu da računaju na pomoć.
Jedna od ključnih novina je i to da prethodni dug za električnu energiju, prirodni gas ili toplotnu energiju ne isključuje mogućnost sticanja statusa energetski ugroženog kupca. Ovo je posebno važno u trenutnim okolnostima kada se mnogi građani suočavaju s finansijskim poteškoćama usled rastućih cena energenata.
Sa svim ovim izmenama, omogućeno je da umesto dosadašnjih 68.000 domaćinstava, sada čak 191.000 najugroženijih domaćinstava može koristiti pogodnosti umanjenja računa. Za ovu namenu, u Predlogu budžeta za 2023. godinu opredeljene su četiri milijarde dinara, što predstavlja značajan korak ka podršci najranjivijim slojevima društva.
Zahtev za ostvarivanje ovih prava, kao i do sada, podnosi se jedinici lokalne samouprave prema mestu prebivališta. Lokalna samouprava je obavezna da u roku od mesec dana odgovori na podneti zahtev i da podatke o energetskim ugroženim kupcima dostavlja energetskom snabdevaču svakog meseca. Ovakva procedura osigurava transparentnost i efikasnost u pružanju pomoći.
U vreme globalne energetske krize i stalnog rasta cena energenata, ova inicijativa predstavlja dodatnu preventivnu zaštitu za najugroženije građane. Država na ovaj način nastoji da umanji teret koji sve veći troškovi energenata donose domaćinstvima, posebno onima koja se već bore sa finansijskim izazovima.
Osim ovih mera, na globalnoj sceni se nastavljaju pregovori o cijenama gasa, posebno u okviru EU, gde su Mađari odlučni u svojim stavovima. Iako se situacija u Briselu čini napetom, Srbija se suočava sa sopstvenim izazovima, kao što su visoke cene peleta, koje su, prema rečima kupaca, neopravdano visoke zbog spekulacija i ekstraprofitera na tržištu.
U ovakvim okolnostima, važno je da se društvo solidariše i da se pruži podrška onima koji su najviše pogođeni. Država kroz različite mere i inicijative može pomoći u ublažavanju posledica, ali je takođe neophodno da svi akteri na tržištu, uključujući prodavce energenata, deluju odgovorno i transparentno.
U zaključku, unapređenje kriterijuma za umanjenje računa za energente predstavlja pozitivan korak ka jačanju socijalne zaštite i podršci najranjivijim članovima društva, dok u isto vreme ukazuje na potrebu za efikasnijim regulativama u energetskom sektoru.
