Milovan Drecun, predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, izneo je danas svoje stavove o trenutnoj situaciji u vezi sa priznanjem nezavisnosti Kosova i Metohije, a posebno o kontradikcijama koje se pojavljuju u međunarodnom pravu. On je istakao da su države koje su priznale nezavisnost tzv. Kosova sada u situaciji da pozivaju na poštovanje međunarodnog prava kada je reč o Grenlandu, dok istovremeno insistiraju na tome da Beograd prizna nezavisnost južne srpske pokrajine.
Drecun je u razgovoru za Tanjug ukazao na licemerje velikih sila koje, prema njegovim rečima, uvek pokušavaju da opravdaju svoje stavove i odluke. On je naveo da te sile sada traže poštovanje međunarodnog prava u kontekstu sukoba u Ukrajini i situacije oko Grenlanda, ali kada se govori o Kosovu i Metohiji, stavljaju naglasak na to da su to različiti slučajevi. Ova izjava dolazi u trenutku kada se očekuje nova rasprava o situaciji na Kosovu i Metohiji u Savetu bezbednosti UN.
Drecun se zapitao kako će se članice Saveta bezbednosti ponašati na narednom sastanku kada bude reč o izveštaju o Kosovu. On je izrazio sumnju da će zapadne zemlje, osim Sjedinjenih Američkih Država, priznati greške u vezi sa sprovođenjem međunarodnog prava. Očekuje da će umesto toga, nastaviti sa kritikama, ignorirajući sopstvenu ulogu u aktuelnim sukobima i pitanjima suvereniteta.
Ovaj stav Drecuna reflektuje širu zabrinutost u srpskoj javnosti o tome kako se međunarodna zajednica postavlja prema pitanjima suvereniteta i teritorijalnog integriteta. On je naglasio da je važno da se na međunarodnoj sceni vodi računa o principima koji važe za sve države, a ne samo za one koje su u određenim geopolitičkim interesima.
U ovom kontekstu, Drecun je kritikovao i dvostruke standarde koji se primenjuju prema različitim regionima sveta. On je podsetio na to da se međunarodno pravo često tumači selektivno, u zavisnosti od trenutnih političkih interesa velikih sila. Na primer, dok se u slučaju Grenlanda poziva na poštovanje prava i autonomiju, u slučaju Kosova se insistira na njegovoj nezavisnosti bez obzira na pravne i istorijske osnove.
Ova situacija dodatno komplikuje već napetu političku klimu u regionu Balkana. Mnogi u Srbiji veruju da međunarodna zajednica ne samo da ignoriše njihove stavove, već i da aktivno podržava nezavisnost Kosova, što dodatno otežava dijalog između Beograda i Prištine. Drecun je naglasio da je dijalog ključan, ali da mora biti zasnovan na uzajamnom poštovanju i razumevanju, a ne na jednostranim zahtevima.
Pitanje Kosova i Metohije ostaje jedno od najvažnijih i najosetljivijih pitanja u srpskoj spoljnoj politici. Drecun je apelovao na domaću javnost da ostane ujedinjena u borbi za očuvanje teritorijalnog integriteta i da se ne prepušta pritiscima koji dolaze iz inostranstva. On je ukazao na to da je važno da Srbija ostane dosledna u svojim stavovima i da se bori za svoja prava na međunarodnoj sceni.
U zaključku, Drecunova izjava osvetljava složenost međunarodnog prava i izazove sa kojima se Srbija suočava u kontekstu Kosova i Metohije. On je pozvao na jedinstvo i odlučnost u očuvanju nacionalnih interesa, ističući da je borba za Kosovo borba za pravdu i poštovanje međunarodnog prava. Ovaj stav je od suštinske važnosti za buduće korake Srbije na međunarodnoj sceni, posebno u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija i promena.
