ZAGREB – Stopa inflacije u Hrvatskoj, merena indeksom potrošačkih cena, u januaru 2026. godine iznosila je 3,4 posto na godišnjem nivou, prema podacima koje je objavio Državni zavod za statistiku (DZS). Ovaj podatak ukazuje na blago ubrzanje opšteg rasta cena u poređenju sa decembrom prošle godine, kada je inflacija iznosila 3,3 posto. Takođe, u odnosu na prethodni mesec, inflacija je porasla za 0,3 posto.
Prema DZS-u, januarska stopa inflacije predstavlja povratak na blago ubrzanje nakon što je u novembru 2025. godine zabeležen rast od 3,8 posto, a zatim usporavanje na 3,3 posto u decembru. Ovi podaci ukazuju na to da inflacija u Hrvatskoj i dalje ostaje visoka, s obzirom na to da se nalazi među najvišima u evrozoni, prema informacijama Eurostata.
Ekonomisti i analitičari prate ovu pojavu sa posebnim interesovanjem, s obzirom na to da visoka inflacija može imati značajan uticaj na kupovnu moć građana i celokupno ekonomsku stabilnost zemlje. U prethodnim godinama, inflacija je bila jedan od ključnih izazova sa kojima se suočavala hrvatska ekonomija, a trenutni podaci sugerišu da se ovaj trend nastavlja.
Inflacija, koja je često rezultat povećanja cena osnovnih životnih namirnica, energenata i drugih potrošačkih dobara, stvara pritisak na domaćinstva i može dovesti do smanjenja potrošnje. U tom smislu, mnogi građani izražavaju zabrinutost zbog porasta cena, posebno u svetlu globalnih ekonomskih previranja koja su dodatno pogođena krizom izazvanom pandemijom COVID-19.
Očekuje se da će vlada i dalje pratiti inflacione pritiske i raditi na merama koje bi mogle ublažiti njihov uticaj na stanovništvo. U tom kontekstu, razmatranje fiskalnih i monetarnih politika postaje ključno, kako bi se obezbedila stabilnost cena i ekonomije kao celine.
S obzirom na to da su mnogi evropski zemalja suočeni sa sličnim izazovima, postoji i mogućnost da se Hrvatska suoči sa povećanjem kamatnih stopa, što bi moglo dodatno uticati na troškove zaduživanja i investicije. Ovaj aspekt je posebno važan za privredu, jer bi povećanje troškova moglo usporiti ekonomski rast.
Za analitičare, praćenje inflacije postaje ključno za razumevanje budućih ekonomskih kretanja i potencijalnih izazova sa kojima se Hrvatska može suočiti u narednom periodu. U tom smislu, pažnja će biti usmerena na sledeće mesečne izveštaje o inflaciji, kao i na druge ekonomske pokazatelje koji bi mogli ukazati na pravac u kojem se ekonomija kreće.
Iz DZS-a su takođe napomenuli da će se nastaviti sa redovnim izveštavanjem o inflaciji, a očekivanja su da će se u narednim mesecima nastaviti sa sličnim trendovima, uz moguće oscilacije koje su tipične za ovu vrstu ekonomskih pokazatelja. Pored toga, važno je napomenuti da će se inflacija verovatno kretati u zavisnosti od globalnih ekonomskih uslova, kao i unutrašnjih faktora koji utiču na hrvatsku ekonomiju.
U zaključku, trenutni podaci o inflaciji u Hrvatskoj ukazuju na blago ubrzanje rasta cena, što postavlja dodatne izazove za vladu i ekonomsku politiku. S obzirom na kompleksnost situacije, praćenje inflacije i odgovarajuće reakcije postaju ključni za očuvanje ekonomske stabilnosti i blagostanja građana.
