Beograd – Na kraju maja 2023. godine, ukupni dug pravnih lica, preduzetnika i stanovništva prema bankama u Srbiji iznosio je 3.942 milijarde dinara. Od tog iznosa, najveći deo duga pripada pravnim licima, koja su dugovala 2.124 milijarde dinara. Dug stanovništva iznosio je 1.730 milijardi dinara, dok se preostali deo duga odnosio na preduzetnike. Ovi podaci su objavljeni u najnovijem izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije (UBS).
U poređenju sa istim periodom prošle godine, dug prema bankama porastao je za 11,3 odsto. Ovaj trend ukazuje na kontinuirano zaduživanje, kako preduzeća tako i građana, što može biti rezultat različitih faktora, uključujući ekonomske prilike, kamatne stope i potražnju za kreditima.
Analizirajući strukturu duga, može se primetiti da stanovništvo najviše duguje putem gotovinskih kredita. Ovi krediti su često korišćeni za finansiranje ličnih potreba, kao što su kupovina namirnica, plaćanje računa ili pokrivanje neočekivanih troškova. Ovakva vrsta zaduživanja može predstavljati rizik za finansijsku stabilnost domaćinstava, posebno u situacijama kada dođe do povećanja kamatnih stopa ili smanjenja prihoda.
U poslednjih nekoliko godina, Srbija je beležila rast ekonomije, ali je pandemija COVID-19 značajno uticala na životni standard građana. Mnogi su se suočili sa gubicima posla ili smanjenjem plata, što je dodatno otežalo otplatu kredita. U tom kontekstu, zaduživanje putem gotovinskih kredita je postalo sve češće, jer su građani pokušavali da održe svoje finansijske obaveze.
Preduzeća, s druge strane, često se zadužuju radi investicija i širenja poslovanja. Iako je ekonomski ambijent u Srbiji postao povoljniji, preduzeća se suočavaju sa različitim izazovima, uključujući povećane troškove sirovina i radne snage. U takvim uslovima, pristup povoljnim kreditima može biti ključan za održavanje konkurentnosti na tržištu.
Izveštaj UBS-a takođe ukazuje na to da se banke prilagođavaju trenutnim ekonomskim kretanjima i potrebama klijenata. Mnoge banke nude različite proizvode i usluge kako bi olakšale pristup kreditima, ali takođe podstiču klijente na odgovorno zaduživanje. U tom smislu, edukacija o finansijskoj pismenosti postaje sve važnija, kako za pojedince, tako i za preduzeća.
Stručnjaci upozoravaju da bi povećano zaduživanje moglo dovesti do problema sa otplatom, ukoliko dođe do ekonomskih šokova ili promena na tržištu. U tom smislu, ključno je da svi zaduženi pažljivo planiraju svoje finansije i budu svesni svojih obaveza prema bankama.
S obzirom na trenutne ekonomske trendove, očekuje se da će se dugovanja prema bankama nastaviti povećavati. Banke će, sa svoje strane, morati da prate razvoj situacije i prilagođavaju svoje politike kako bi obezbedile stabilnost finansijskog sistema.
U zaključku, dugovanja prema bankama u Srbiji su u kontinuiranom porastu, a građani i preduzeća se suočavaju sa izazovima u vezi sa otplatom svojih obaveza. Potrebno je da se promoviše odgovorno zaduživanje i da se pruži podrška onima koji se bore sa finansijskim poteškoćama. Samo na taj način moguće je obezbediti stabilnost i rast ekonomije u narednim godinama.
