Dug crnogorskih kompanija dostigao je krajem avgusta značajnu vrednost od milijardu i po evra, što predstavlja ozbiljan problem za ekonomiju zemlje. Prema najnovijim podacima, među 20 firmi sa najvećim dugom, podgorička kompanija Export-Import Barać prednjači sa dugom koji prelazi 190 miliona evra. Ova situacija ukazuje na alarmantno stanje u poslovnom sektoru Crne Gore, gde su mnoge kompanije suočene sa ozbiljnim finansijskim teškoćama.
Osim Export-Import Baraća, nekoliko drugih kompanija takođe beleži milionske dugove. Među njima se ističu Cijevna komerc, Atlas Grupa, Duvan Komerc Mojkovac, kao i Vektra Boka. Ovaj trend ukazuje na široko rasprostranjene probleme u privredi, gde čak 21.000 preduzeća trenutno ima blokirane račune, prema podacima Centralne banke Crne Gore. Ova situacija dodatno otežava poslovanje i može imati dugoročne posledice po ekonomiju zemlje.
Analitičari upozoravaju da visoki nivoi duga mogu dovesti do smanjenja investicija, gubitka radnih mesta i opšteg ekonomskog usporavanja. U mnogim slučajevima, kompanije se suočavaju sa izazovima u naplati potraživanja, što dodatno pogoršava njihovu finansijsku situaciju. Uz to, nesigurnost na globalnom tržištu i promene u potražnji za proizvodima i uslugama doprinose nestabilnosti crnogorskih firmi.
U ovom kontekstu, vlada Crne Gore može biti pod pritiskom da preduzme mere kako bi podržala preduzeća i ojačala ekonomiju. Mogućnosti uključuju pružanje subvencija, olakšica ili čak restrukturiranje dugova. Međutim, takve mere moraju biti pažljivo planirane kako bi se izbegle dalje finansijske krize i osiguralo da se resursi koriste na efikasan način.
U međuvremenu, kompanije se suočavaju sa vlastitim strategijama za preživljavanje. Neki od njih pokušavaju da diversifikuju svoje poslovanje, smanje troškove ili pronađu nove načine za povećanje prihoda. Na primer, investicije u nove tehnologije i inovacije mogu pomoći firmama da postanu konkurentnije i privuku nove kupce.
Takođe, važno je napomenuti da su dugovi samo jedan deo šire slike ekonomskih izazova sa kojima se Crna Gora suočava. Pored duga, postoje i drugi faktori kao što su nezaposlenost, inflacija i politička nestabilnost, koji dodatno otežavaju poslovno okruženje. Ekonomisti smatraju da je neophodno raditi na sveobuhvatnim reformama koje će omogućiti dugoročni rast i stabilnost.
S obzirom na trenutnu situaciju, može se očekivati da će se javna debata o ekonomskim pitanjima nastaviti, a vlada i poslovna zajednica moraće da pronađu zajednički jezik kako bi se prevazišle prepreke i ostvario održiv razvoj. U tom smislu, transparentnost i saradnja između sektora biće ključni za prevazilaženje trenutnih izazova.
U zaključku, dug crnogorskih kompanija predstavlja ozbiljan problem koji zahteva hitnu pažnju i delovanje svih relevantnih aktera. Samo kroz zajedničke napore i proaktivne pristupe može se obezbediti bolja budućnost za privredu Crne Gore. Dok su trenutni dugovi alarmantni, postoji prostor za optimizam ukoliko se preduzmu odgovarajući koraci u pravcu reformi i podrške preduzećima.
