U dugoročnoj vremenskoj prognozi za Srbiju, predviđanja za 2026. godinu ukazuju na značajne promene u klimatskim uslovima. Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) ističe da će se temperatura u Srbiji češće kretati iznad proseka, a očekuju se i nagle promene vremena, lokalne oluje, kao i kraće padavine snega. Povećava se i rizik od mraza tokom prelaznih perioda.
Klimatski izgledi za zimu 2025/26. sugerišu da će srednja sezonska temperatura vazduha biti iznad proseka, otprilike oko +1°C. U ovom periodu očekuje se i određeni broj mraznih dana, kao i povremene snežne epizode, pri čemu će se na planinama ovi uslovi izraženije manifestovati. U januaru 2026. godine, prema prognozama, očekuje se blaža zima, sa smanjenom šansom za dugotrajne jake mrazeve i češćim periodima sa temperaturom iznad proseka.
Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja jeste da li će biti snega u Srbiji tokom 2026. godine. Iako blaže zime često znače da se sneg u nižim predelima kraće zadržava i češće prelazi u kišu, planinski krajevi će i dalje imati stabilnije snežne pokrivače. To sugeriše da sneg neće potpuno nestati, ali će biti neujednačen i vremenski kraći.
Proleće 2026. godine donosi još jedne promene u klimatskim uslovima. Očekuje se da će sezonska temperatura biti iznad proseka, uz količine padavina bliske višegodišnjem proseku. RHMZ naglašava da to povećava učestalost naglih promena vremena. Toplije proleće može ubrzati vegetaciju, ali takođe povećava rizik od štete ukoliko se pojavi kasni mraz, što je u poslednjih nekoliko godina postao sve češći scenario u Srbiji.
Kada su u pitanju leti i jesen 2026. godine, iako se dugoročne prognoze ne mogu precizno vremenski odrediti, klimatski trendovi ukazuju na povećanu verovatnoću vremenskih ekstrema. Očekuje se da će biti češćih perioda sa visokom temperaturom, uz nagle pljuskove, lokalne poplave i oluje. Svetska meteorološka organizacija (WMO) upozorava da porast globalne temperature povećava rizik od ekstremnih vremenskih pojava, uključujući toplotne talase, obilne padavine, suše i oluje.
Stručnjaci ističu da je važno pratiti ove klimatske promene i pripremiti se za moguće posledice koje one mogu imati na poljoprivredu, vodne resurse i opštu infrastrukturu. Povećani rizik od mraza, suša i poplava može značajno uticati na život lokalnog stanovništva, kao i na privredu zemlje.
Osim toga, naglašava se potreba za jačanjem sistema upozorenja i pripreme za ekstremne vremenske uslove, kako bi se smanjile potencijalne štete. U tom smislu, saradnja između državnih institucija, naučnih zajednica i lokalnih zajednica postaje ključna.
Na kraju, iako dugoročne vremenske prognoze donose određene neizvesnosti, jasno je da klimatske promene imaju sve veći uticaj na svakodnevni život. Stoga, osvešćivanje javnosti i priprema za buduće klimatske izazove postaju prioritet, kako bi se Srbija mogla efikasnije suočiti sa svim posledicama koje dolaze sa promenama u vremenskim obrazcima.
