Dušan Miklja je poznati pisac i stručnjak za veštačku inteligenciju, koji se nedavno osvrnuo na sveprisutnost i uticaj tehnologije na kreativno pisanje. U svom govoru, Miklja je istakao da je strah od veštačke inteligencije sve prisutniji, posebno u kontekstu njene sposobnosti da generiše tekstove, uključujući romane. Ovaj strah može se razumeti, s obzirom na to da AI već danas pokazuje sposobnost da piše na visokom nivou, što postavlja pitanje o budućnosti pisanja i umetnosti kao takve.
Miklja podseća na to da je veštačka inteligencija sposobna da analizira ogromne količine podataka i da uči iz njih, što joj omogućava da imitira stilove poznatih pisaca. Na primer, postoje programi koji mogu da prepoznaju obrasce u pisanju i da ih repliciraju. Ova sposobnost generisanja teksta može biti korisna u mnogim oblastima, ali takođe može izazvati zabrinutost među piscima i umetnicima. Kako se tehnologija razvija, postavlja se pitanje da li će umetnici moći da zadrže svoju relevantnost ili će AI preuzeti njihovu ulogu.
U svojoj analizi, Miklja se fokusira na to kako se kreativni proces može promeniti u eri veštačke inteligencije. On naglašava da, iako AI može generisati tekstove, ona ne može zameniti ljudski dodir i emocionalnu dubinu koju umetnici unose u svoja dela. Pisci često koriste svoje lične iskustva, emocije i jedinstvenu perspektivu kako bi stvorili dela koja odražavaju ljudsko iskustvo. Ova dimenzija umetnosti je nešto što veštačka inteligencija ne može replicirati na isti način.
Miklja takođe ukazuje na to da se veštačka inteligencija može koristiti kao alat za pomoć piscima. Na primer, AI može pomoći piscima da razviju ideje, istraže teme ili čak pruže povratne informacije o njihovom radu. Postoji mnogo aplikacija koje omogućavaju piscima da koriste AI za unapređenje svog pisanja, što može dovesti do novih oblika kreativnosti. U tom smislu, tehnologija može postati partner, a ne protivnik.
Jedna od ključnih tačaka koje Miklja ističe je važnost etike u razvoju veštačke inteligencije. Kako tehnologija napreduje, važno je postaviti granice i razmisliti o tome kako će se koristiti AI u kreativnim oblastima. Postavlja se pitanje ko će biti odgovoran za sadržaj koji AI generiše. Da li će to biti programeri, korisnici ili sam AI? Ova pitanja su veoma važna i zahtevaju pažljivo razmatranje.
Miklja takođe upozorava na rizik od devalvacije umetnosti. Ako AI postane sposoban da generiše kvalitetne tekstove, može doći do situacije u kojoj će ljudski rad biti potcenjen. U tom smislu, važno je promovisati vrednost ljudske kreativnosti i podstaći ljude da cene umetnost kao rezultat ljudskog truda i mašte. Pisci i umetnici treba da se bore za svoje mesto u svetu koji se brzo menja.
Pored toga, Miklja se dotakao i pitanja obrazovanja. Kako bi se uhvatili u koštac sa izazovima koje donosi veštačka inteligencija, potrebno je prilagoditi obrazovne sisteme. Učenici treba da budu obučeni ne samo u tradicionalnim veštinama pisanja, već i u razumevanju tehnologije i njenog uticaja na društvo. Ovo će im pomoći da se bolje pripreme za budućnost u kojoj će AI igrati sve veću ulogu.
U zaključku, Dušan Miklja daje važan uvid u kompleksnost odnosa između veštačke inteligencije i kreativnog pisanja. Iako tehnologija može doneti izazove, ona takođe može otvoriti nove mogućnosti za kreativnost i saradnju. Ključno je pronaći ravnotežu između korišćenja AI kao alata i očuvanja ljudske umetnosti. U svetu gde tehnologija brzo napreduje, važno je nastaviti razgovor o etici, kreativnosti i vrednosti ljudskog izraza. Samo tako možemo osigurati da umetnost ostane relevantna i da se razvija, čak i u eri veštačke inteligencije.
