Nikola Pavlović, Filip Karavelić i Saša Kuzmanović osuđeni su u Višem sudu u Beogradu za dogovor o ubistvu Luke Bojovića, koje su planirali od februara do maja 2024. godine. Pavlović je dobio jedinstvenu kaznu od tri godine i tri meseca zatvora zbog nošenja oružja, dok su Karaveliću i Kuzmanoviću izrečene po godinu dana zatvora. Milan Ilić je takođe osuđen na tri godine zatvora, ali zbog posedovanja kokaina. Oslobođen je optužbe za učešće u planiranju ubistva.
Sud je utvrdio da je tužilaštvo nedovoljno dokazalo da su okrivljeni planirali ubistvo na podmukao način. Sudija Bojana Stanković navela je da nije dokazano da su okrivljeni imali jasan plan za izvršenje ubistva, kao ni da je Karavelić bio vođa te operacije. Međutim, postojala je volja za ubistvo, što je sud smatrao dovoljno za osudu.
Tokom suđenja, izneti su detalji o tome kako je Karavelić kontaktirao Kuzmanovića radi iznajmljivanja stanova u blizini Bojovićeve adrese. Kuzmanović je više puta posmatrao okolinu iz kafića, dok je Pavlović isprobavao pištolj „valter“. Na dan hapšenja, Pavlović je bio maskiran kao košarkaš kada je krenuo prema Bojovićevom stanu.
Iako je sudija istakla da su postojali elementi organizacije, kao što su iznajmljivanje stanova i nabavka oružja, nije bilo dovoljno dokaza za teže optužbe. Sudija je ukazala na to da je za njihovu odluku irelevantno da li je Bojović imao telohranitelje ili kako bi se konkretno izvršilo ubistvo.
Pavlović i Ilić su pušteni iz pritvora, a njihova kazna će se izvršiti ukoliko presuda postane pravosnažna. Sud je zaključio da iako su osumnjičeni imali nameru, nedostatak dokaza o konkretnom planu izvršenja ubistva otežava donošenje teže presude.
Ova presuda dolazi u vreme kada se u Beogradu i šire nastavlja borba protiv organizovanog kriminala, a slučaj Luke Bojovića, poznatog po svojim vezama u podzemlju, ponovno je otvorio pitanja o sigurnosti i pravdi u društvu. Sudski proces je ukazao na složenost i ozbiljnost slučajeva koji se tiču planiranja i izvršavanja krivičnih dela, kao i na izazove s kojima se suočava pravosudni sistem u dokazivanju takvih optužbi.
Kao dodatak, važno je napomenuti da su svi optuženi isticali svoju nevinost tokom suđenja, ali su dokazi prikupljeni tokom istrage ipak doveli do osuđujuće presude. Ovaj slučaj postavlja pitanja o granicama između planiranja i pokušaja izvršenja krivičnih dela, kao i o pravnim konsekvencama koje proističu iz takvih radnji.
U svetlu ovih događaja, Beograd i dalje ostaje pod budnim okom pravosudnih organa, koji se trude da se bore protiv rastuće kriminalne aktivnosti. Očekuje se da će ovaj slučaj imati dugoročne posledice na pravosudni sistem, kao i na percepciju javnosti o bezbednosti i pravdi.
Pratite nas za više informacija o razvoju situacije i drugim važnim temama iz oblasti pravosudnog sistema i borbe protiv organizovanog kriminala.
