Ovčarsko-kablarska klisura, poznata po svojoj prirodnoj lepoti i bogatom kulturnom nasleđu, krije misterioznu priču o zakopanom blagu koje je navodno poslala britanska vlada Draži Mihailoviću tokom Drugog svetskog rata. Prema izvorima iz arhiva i pričama lokalnih meštana, blago se sastojalo od zlatnika i dijamanata, a vrednost mu se procenjuje na oko tri miliona dolara. Ova priča je dobila dodatnu težinu kada su se pojavili izveštaji britanske štampe, uključujući i Sandej tajms.
Na samom početku rata, britanski obaveštajac Bil Hadson navodno je doneo blago u Srbiju, ali ga nije predao Jugoslovenskoj vojsci. Umesto toga, odlučio je da ga zakopa u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, planirajući da se vrati po njega nakon rata. U ovoj operaciji mu je pomogao jedan četnik iz Blaca. Međutim, Hadson nikada nije uspeo da se vrati po blago, što je ostavilo prostor za spekulacije i legende među lokalnim stanovnicima.
Više od dve decenije kasnije, britanska vlada je poslala Dušana Popova, obaveštajca srpskog porekla čija su iskustva navodno inspirisala Ijana Fleminga za lik Džejmsa Bonda, da pronađe blago. Popov je boravio u lokalnom hotelu i noću pretraživao teren sa lampom i mapama. Međutim, njegovo ponašanje je privuklo pažnju policije, te se u potragu uključila i republička Udba. Nažalost, potraga nije dala rezultate.
Prema svedočenju bivšeg člana Udbe, Pantelije Vasovića, lokalna policija je primetila Popovo čudno ponašanje i prijavila ga vlastima. Ubrzo nakon toga, započela je tajna akcija „Morava“ sa ciljem pronalaska zakopanog blaga. Tokom istraživanja, saznali su da su Hadsonu u zakopavanju blaga pomogli pripadnici četničkog odreda, koje je on kasnije, navodno, likvidirao kako bi sakrio istinu.
Jedan od ključnih trenutaka u ovoj potrazi dogodio se kada je bivši četnik iz Blaca, za koga se sumnjalo da zna lokaciju blaga, pronađen obešen u hotelu. Postavljene su teze da je njegovo samoubistvo inscenirano, ili da je ubijen kako bi se sprečilo otkrivanje tajne. Ova misterija dodatno komplikuje već zamršenu priču o zakopanom blagu.
Istoričari ukazuju na to da je tokom rata blago imalo ključnu ulogu u finansiranju različitih političkih pokreta, a da su četnici bili najslabije opremljena vojska, zavisna od stranih donacija. Dok se priče o zakopanom blagu i dalje prepliću s legendama, ostaje nejasno da li će nekada biti pronađeno ili će zauvek ostati deo tajni Ovčarsko-kablarske klisure.
