Beogradski džez festival, koji se održava od 22. do 25. oktobra, predstavlja značajan događaj za ljubitelje džez muzike u Srbiji i šire. U novoj epizodi video serijala Tanjug Reflektor, gost je bio poznati džez pijanista Vladimir Maričić, koji je podelio svoja iskustva i uvid u istoriju festivala, kao i aktuelnu situaciju na domaćoj džez sceni.
Festival je započeo svoje putovanje još u sedamdesetim godinama prošlog veka, a od tada je postao ključna tačka okupljanja muzičara i obožavalaca džez muzike. Maričić je naglasio značaj džem sešna (jam session) koji je od samog početka bio integralni deo festivala. Ove improvizovane muzičke sesije omogućavaju muzičarima da se okupe, razmene ideje i zajedno stvore muziku u trenutku, što je suština džez umetnosti.
Prema Maričiću, domaća džez scena u Beogradu uvek je bila respektabilna. Tokom godina, mnogi talentovani muzičari su ostavili svoj trag, a neki od najistaknutijih su Miša Blam, Miša Krstić, Luka Bošković i Rade Milivojević. Ovi umetnici su doprineli razvoju džez muzike u Srbiji i pomogli u oblikovanju njenog identiteta, kako na domaćoj tako i na međunarodnoj sceni.
Maričić je takođe govorio o trenutnom stanju džez muzike u Beogradu. On smatra da je scena i dalje vrlo aktivna, sa brojnim mladim muzičarima koji donose sveže ideje i stilove. Ova nova generacija umetnika ne samo da poštuje tradiciju, već je i inovira, što doprinosi raznovrsnosti i bogatstvu džez izraza. Festival pruža platformu za ove mlade talente da se predstave publici i steknu iskustvo s već etabliranim muzičarima.
Jedan od ključnih aspekata Beogradskog džez festivala je i internacionalna saradnja. Učesnici festivala dolaze iz raznih zemalja, što omogućava razmenu kulturnih i muzičkih uticaja. Maričić je istakao da je ovaj festival prilika da se čuje različite kulture i stilovi, što obogaćuje celokupno iskustvo posetilaca i muzičara.
Osim muzičkog programa, festival često uključuje i druge aktivnosti kao što su radionice i panel diskusije, koje dodatno obogaćuju iskustvo posetilaca. Ove aktivnosti su fokusirane na obrazovanje i inspiraciju kako muzičara, tako i publike, i često se bave temama kao što su improvizacija, kompozicija i istorija džez muzike.
Vladimir Maričić je takođe istakao važnost podrške lokalnih vlasti i institucija kulturi. S obzirom na to da je festival važan ne samo za muzičku zajednicu, već i za turizam i kulturnu promociju Beograda, bitno je da se nastavi sa pružanjem podrške ovakvim događajima. On je naglasio da je podrška lokalne zajednice i institucija ključna za održavanje festivala i njegovu budućnost.
Kao pijanista, Maričić je podelio i svoja lična iskustva sa nastupa na festivalu, govoreći o energiji i uzbuđenju koje oseća kada se suoči sa publikom. On veruje da je interakcija sa publikom od suštinskog značaja za izvođača, jer to stvara jedinstvenu atmosferu koja obogaćuje performans.
Na kraju, Maričić je izrazio optimizam u vezi sa budućnošću džez muzike u Beogradu. Uz podršku festivala i entuzijazam mladih muzičara, veruje da će džez scena nastaviti da raste i razvija se, donoseći nove zvuke i inovacije. Beogradski džez festival ostaje stub kulturne i muzičke raznolikosti, i prilika da se proslavi bogata tradicija i budućnost ovog umetničkog žanra.
