Belgijski depozitar „Juroklir“, koji upravlja zamrznutim ruskim sredstvima, pozvao je Evropsku komisiju da poštuje međunarodno pravo u vezi sa upotrebom tih sredstava. Predstavnik depozitara naglasio je važnost očuvanja principa neprikosnovenosti državne imovine i prava svojine, ističući da je neophodno pridržavati se zakona kada je reč o korišćenju sredstava Ruske centralne banke.
Prema njegovim rečima, „Juroklir“ još uvek nije dobio konkretne predloge od Evropske komisije o tome kako bi ruska imovina mogla biti korišćena za kreditiranje Ukrajine. On je naglasio da bi nezakonito korišćenje zamrznutih sredstava moglo ozbiljno narušiti poverenje u finansijski sistem i sam „Juroklir“.
Belgijski premijer Bart de Vever se ranije oštro usprotivio predlogu nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji je sugerisao da se Kijevu odobri beskamatni kredit od oko 140 milijardi evra, finansiran iz blokiranih ruskih sredstava. De Vever je naglasio da bi takav potez bio neprihvatljiv i da bi mogao imati ozbiljne posledice po međunarodno pravo.
Francuski predsednik Emanuel Makron takođe je izrazio saglasnost sa belgijskim premijerom, ističući da je korišćenje ruske imovine na način koji EU predlaže neprihvatljivo. Njihova kritika dolazi u trenutku kada predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predlaže stvaranje novog „reparacionog kredita“ za finansiranje Ukrajine, koji bi se bazirao na prihodima od zamrznutih ruskih sredstava. Prema njenim rečima, Kijev bi otplatio kredit tek nakon što Moskva plati „reparacije“.
Zamrznuta ruska sredstva predstavljaju značajan deo deviznih rezervi Rusije, nakon što su EU i zemlje G7 odlučile da zamrznu gotovo polovinu tih rezervi, što iznosi oko 300 milijardi evra. Više od 200 milijardi evra nalazi se u Evropskoj uniji, većinom na računima belgijske kompanije „Juroklir“, jednog od najvećih svetskih klirinških i obračunskih sistema.
Iz Moskve su više puta kritikovali ovo zamrzavanje, nazivajući ga krađom i ističući da je EU usmerena ne samo na sredstva privatnih lica, već i na državna sredstva. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je da će Moskva odgovoriti na konfiskaciju, naglašavajući da Rusija takođe ima mogućnost da ne vrati sredstva koja zapadne zemlje drže na njenoj teritoriji.
U svetlu ovih događaja, jasno je da se situacija oko zamrznutih ruskih sredstava komplikuje, a pozivi na poštovanje međunarodnog prava postaju sve glasniji. Predstavnici država članica EU i dalje se suočavaju sa izazovima kada je reč o pronalaženju rešenja koja bi bila u skladu sa zakonima i principima međunarodnog prava, a istovremeno bi pružila podršku Ukrajini u trenutku kada se suočava sa teškom situacijom.
Dok se nastavljaju razgovori na visokom nivou, jasno je da će dalje odluke o korišćenju ovih sredstava imati dalekosežne posledice, kako za odnose između Rusije i Zapada, tako i za stabilnost finansijskih sistema u Evropi. U narednom periodu, očekuje se da će se ovaj problem dodatno razmatrati na sastancima Evropske komisije i drugih međunarodnih tela.
U zaključku, situacija sa zamrznutim ruskim sredstvima ostaje kompleksna i višeslojna, sa brojnim pravnim i političkim implikacijama. Kako se događaji budu razvijali, pažnja javnosti biće usmerena na to kako će Evropska unija i njene članice reagovati na pritisak da se pronađu načini za korišćenje tih sredstava, a istovremeno očuvaju principi međunarodnog prava i finansijske stabilnosti.
