Na zapadnoj strani Avale, par kilometara od skretanja za Ripanj, skriven od pogleda slučajnih prolaznika, nalazi se školski rudnik „Crveni breg“, mesto gde se istorija, nauka i tišina podzemlja sudaraju na tridesetak metara ispod zemlje. Ovaj rudnik pripada Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i predstavlja jedinstvenu priliku za obrazovanje i istraživanje u oblasti rudarstva i geologije.
Spolja, rudnik ne deluje impozantno – nekoliko starih objekata, trem i mašine koje su korišćene pre više od sto godina. Ruda se ne kopa, ali se ovde čuva znanje i sećanje na vekove rudarstva pod Avalom. Prostorija pre ulaza u potkop više podseća na vremeplov nego na učionicu. Tu se nalaze stari šlemovi, rudarske lampe, ručne bušilice i samospasioci, koji svedoče o generacijama rudara koje su radile u ovom rudniku.
Pre ulaska u jamu, posetioci se upoznaju sa pravilima bezbednosti, a zatim potpisuju izjavu o sopstvenoj odgovornosti. Oblače gumene čizme, stavljaju šlem i uzimaju lampu, spremni da zakorače u mrak. Iznad ulaza, tradicionalni pozdrav „Srećno“ pozdravlja svakog posetioca. Hodnici su uski, a prostorije su vekovima kopane štedljivo, prateći rudne žice i logiku tadašnje tehnologije.
Dr Luka Crnogorac, docent i upravnik rudnika, zajedno sa studentima, informiše posetioce o rudniku koji se nalazi na oko 35 metara ispod površine. Tišina u jami prekinuta je jedino kapljanjem vode dok se posetioci kreću po vodi i blatu, nailazeći na odrone, tragove miniranja i prelepe stalaktite. Temperatura u rudniku je stalna, oko 13 stepeni, što ga čini prijatnim mestom za istraživanje tokom svih godišnjih doba.
Rudnik „Crveni breg“ ima procenjenih 97.000 tona rudnih rezervi, ali se eksploatacija ne vrši jer je veći deo jame pod vodom. Danas, ovde dolaze studenti sa četvrte godine Rudarsko-geološkog fakulteta kako bi stekli praktično iskustvo iz oblasti izrade prostorija, ventilacije i metoda otkopavanja. Ovaj rudnik im omogućava da se upoznaju sa eksplozivima, sredstvima za iniciranje i merenjem gasnog stanja. Geolozi takođe rade kartiranje, što je od izuzetnog značaja za njihovu obuku.
Jama je nekada imala šest horizonata, od kojih su danas četiri potopljena. Drugi horizont je direktno povezan sa površinom i njime se danas kreće. Na više mesta vidljivi su preseci starih rimskih radova, što ukazuje na to da su prvi tragovi kopanja pod Avalom stari više milenijuma. Prema predanjima, Rimljani su koristili decu robova kako bi tuneli bili uži i efikasniji. Iako ima bogatu istoriju, održavanje prohodnog dela jame zahteva stalni rad i trud.
Upravnik rudnika, dr Crnogorac, objašnjava kako su kolege iz Vrške Čuke dolazile da pomognu u održavanju rudnika. Zajedno sa javnim preduzećem „Resavica“, svake godine rudnik dobija pomoć, kako bi se očuvala sigurnost i prohodnost prostora.
Rudnik „Crveni breg“ otvoren je 1886/87. godine kao rudnik olova i srebra, a zatvoren je 1953. godine. Tokom Prvog svetskog rata, nosio je naziv „Carsko-kraljevski vojni rudnik Ripanj“, sa čak 700 rudara u 1915. godini. Posle rata, promena vlasnika i političkih odluka, rudnik je sačuvan kao školski rudnik RGF-a. Danas se u jami snimaju scene za filmove, serije i druge medijske projekte, što dodatno ističe njegov značaj.
Planovi za budućnost uključuju pretvaranje rudnika u turističku atrakciju. U planu je kreiranje rute kroz jamu koja bi posetiocima prikazala kako se ruda vadila od rimskog doba do savremenog rudarstva. Ipak, realizacija ovih planova zavisi od finansijskih sredstava fakulteta.
Fakultet se ponosi time što ima sopstveni rudnik, što je jedinstveno u Srbiji, jer školuje i rudarske i geološke inženjere. Međutim, interesovanje za ove studije opada, a društvo često gleda negativno na rudarstvo. Ipak, dr Crnogorac ističe da bez rudarstva nema savremene tehnologije i života, jer su mineralne sirovine osnova svih industrija. Kroz ovaj rudnik, „Crveni breg“ ostaje čuvar znanja, iskustva i tradicije, nastavljajući da inspiriše nove generacije inženjera.
