Nekoliko evropskih zemalja suočava se sa novim porastom temperatura usled stacionarnih zona visokog pritiska koje su se zadržale nad kontinentom. Stručnjaci upozoravaju da ekstremno visoke temperature postaju nova norma. Generalni sekretar UN-a, Antonio Gutereš, istakao je da „ekstremna vrućina više nije retka pojava – postala je nova normalnost“.
Abnormalne temperature koje pogađaju Evropu rezultat su fenomena poznatog kao toplotna kupola, u kojem se visoki pritisak zadržava nad velikim područjem i zarobljava topli vazduh. Ipak, naučnici se fokusiraju i na ljudski izazvano globalno zagrevanje, koje je posle decenija zagađenja fosilnim gorivima doprinelo pogoršanju ovakvih pojava.
Iako se pojedinačni vremenski događaji ne mogu direktno povezati sa klimatskim promenama, postoji konsenzus među naučnicima da globalno zagrevanje čini toplotne talase učestalijim, intenzivnijim i dugotrajnijim, što može imati ozbiljne posledice po ljudsko zdravlje. U istraživanju Carbon Brief-a, analizirane su sve objavljene naučne studije o uticaju klimatskih promena na ekstremne vremenske uslove. Od 116 analiziranih toplotnih događaja u Evropi, 95% je bilo teže ili verovatnije zbog klimatskih promena.
Procene naučnika iz World Weather Attribution ukazuju na to da su junski toplotni talasi sada oko 10 puta verovatniji nego u predindustrijskom dobu, a drugi eksperti navode da su atmosferski događaji povezani s toplotnim talasima skoro utrostručeni po jačini i trajanju od 1950-ih. Toplotni talasi se definišu kao produženi period viših temperatura od uobičajenih, a njihova granična vrednost varira među zemljama. Na primer, u Atini, temperatura mora da dostigne 39°C da bi se smatrala toplotnim talasom, dok je u Helsinkiju dovoljna i temperatura od 25°C.
Ovi događaji su sve češći zbog opšteg porasta prosečnih temperatura uzrokovanih klimatskim promenama. Valerio Lukarini, klimatolog sa Univerziteta u Lesteru, objašnjava da su odstupanja od očekivanih vremenskih obrazaca postala mnogo „postojanija“. Promene u dinamici atmosfere povećavaju verovatnoću blokiranih tokova, što dovodi do produženih perioda vrućine i značajnih temperaturnih anomalija.
Evropski toplotni talasi su sada potencijalno do 2,5°C topliji i suvlji nego slični događaji u prethodnim godinama. Samanta Burdžes, zamenica direktora EU-ove Službe za klimatske promene Kopernikus, ističe da trenutni toplotni talas obara rekorde zbog intenziteta maksimalnih temperatura, geografskog obima toplotne anomalije i ranog dolaska leta. Ekstremne vrućine, koje se javljaju rano i kasno tokom leta, produžavaju period rizika od ozbiljnih toplotnih stresova.
Evropa se zagreva brže od drugih kontinenata, sa prosečnim porastom temperatura od oko 0,5°C po deceniji, dok je globalni prosek 0,2°C. Njena blizina Arktiku, koji se najbrže zagreva, dodatno doprinosi ovoj situaciji. Od 30 najtežih toplotnih talasa u Evropi između 1950. i 2023. godine, 23 su se dogodila nakon 2000. godine.
Južna Evropa i Mediteran su posebno izloženi, jer se nalaze između sušnih subtropskih područja Severne Afrike i vlažnijih delova severne Evrope. Studije pokazuju da visoki pritisak nad Sredozemnim morem doprinosi češćim sušnim prolećima i letnjim toplotnim talasima. Promene u mlaznoj struji, koja kruži planetom, mogu objasniti zašto su Evropa i Severna Amerika sve više izložene toplotnim talasima.
Dok se kopnena područja brže zagrevaju od okeana, Mediteran beleži rekordne temperature površine mora. Kada morska voda postane topla, to dovodi do isparavanja i zagrevanja atmosfere iznad nje, stvarajući potencijal za oluje. Profesor Lukarini ukazuje na to da se trenutni toplotni talas poklopio s abnormalno visokim temperaturama u Mediteranu.
Procene pokazuju da hladno vreme uzrokuje do 10 puta više smrti u Evropi nego vrućina, ali klimatske promene mogle bi povećati broj smrtnih slučajeva izazvanih toplotom. Studije Evropske komisije sugerišu da bi broj smrtnih slučajeva od ekstremne vrućine mogao rasti do 30 puta do kraja ovog veka.
