Ušteda struje ne svodi se samo na gašenje svetla. Građani mogu da smanje račun za električnu energiju kroz potpuno legalne inicijative koje nudi Elektroprivreda Srbije, ali i kroz promene svakodnevnih navika koje na duže staze donose osetne efekte. Kao što je poznato, građani u Srbiji mogu da ostvare popust na mesečni račun ukoliko ispune određene uslove koje je definisao EDS. Najveći popust, do 7 odsto, ostvaruje se prelaskom na elektronski račun i plaćanjem obaveze do 20. u mesecu. EDS je ovu opciju uveo kao podsticaj digitalizaciji i urednom plaćanju, a sistem funkcioniše kroz portal Uvid u račun.
U Srbiji je i dalje aktivan dvotarifni sistem (skuplja i jeftinija tarifa), što znači da se racionalnim planiranjem rada uređaja može ostvariti dodatna ušteda bez ikakvih investicija. Od 1. oktobra 2025. godine promenio se način obračuna električne energije za domaćinstva u našoj zemlji. Prema postojećem cenovniku, prosečno poskupljenje iznosilo je oko 6,6 odsto, što će se na tipičnom računu odraziti povećanjem od približno 200 do 250 dinara mesečno. Međutim, najveća promena nije se odrazila na samu cenu utrošenih kilovat-sati, već na granice potrošačkih zona.
Do sada su domaćinstva ulazila u crvenu zonu tek kada mesečna potrošnja pređe 1.600 kilovat-sati. Od oktobra, ta granica se spušta na 1.200 kWh. To znači da će domaćinstva sa većom potrošnjom, posebno ona koja koriste TA peći, klima uređaje ili druga električna grejna tela, mnogo brže ući u skuplji obračunski rang. Granice zona od oktobra izgledaju ovako: zelena zona do 350 kWh, plava zona od 351 do 1.200 kWh, i crvena zona preko 1.200 kWh. Podaci nadležnih pokazali su da, prema dosadašnjim merenjima, domaćinstva u Srbiji u proseku mesečno potroše oko 346 kWh, što znači da većina građana za sada ostaje u zelenoj zoni. Međutim, tokom zimskih meseci i niskih temperatura potrošnja električne energije je značajno porasla, posebno kod onih koji se greju na struju, pa je prelazak u crvenu zonu postao realan scenario.
Domaćinstva koja imaju dvotarifna brojila imaju mogućnost da značajno smanje troškove prebacivanjem većeg dela potrošnje na jeftiniju tarifu. U Vojvodini se niža tarifa primenjuje od 23 časa do 7 ujutru, dok se u drugim delovima Srbije raspored može razlikovati, ali princip ostaje isti – „noćna struja“ je jeftinija od dnevne.
Prema rečima električara Miroslava J., koji iza sebe ima bogato iskustvo u radu sa elektroinstalacijama, najveće greške koje kasnije utiču na visinu računa prave se mnogo ranije – još u fazi projektovanja i izvođenja instalacija u kući. On ističe da u praksi stvari često izgledaju drugačije nego što građani očekuju, naročito kada je reč o uštedi i „jeftinijoj struji“. Mnogi veruju da će pojedine tehničke odluke automatski doneti niže račune, ali realnost je složenija i zavisi od načina kako je sistem postavljen i opterećen.
Jedna od najčešćih zabluda je vezana za izbor priključka. Ljudi često greše kada uvode struju misleći da će im monofazna struja smanjiti račun. U praksi, monofazni priključak može biti dovoljan za manje stanove, ali u kućama sa klima uređajima, protočnim bojlerima ili indukcionim pločama, opterećenje jedne faze postaje preveliko. To može dovesti do čestih iskakanja osigurača, većeg zagrevanja instalacije i slabijeg rada uređaja. Kod trofaznog priključka, opterećenje se ravnomerno raspoređuje, što sistem čini stabilnijim i efikasnijim.
Miroslav takođe naglašava da je bolje imati dve manje klime nego jednu veliku, jer to omogućava bolju raspodelu rada i smanjuje potrošnju. Savremeni uređaji sa inverter motorima i digitalnim termostatima omogućavaju prilagođavanje potrošnje realnim potrebama, čime se štedi energija. Jovan V., još jedan iskusni električar, dodaje da je moguće štedeti na više načina, ali to zavisi od tipa domaćinstva i finansijskih mogućnosti.
On takođe ukazuje na praksu razdvajanja potrošnje kroz više brojila, ali naglašava da to mora biti u skladu sa pravilima distributera. S obzirom na kompleksnost elektroenergetskog sistema, važno je da svaka intervencija bude tehnički i pravno ispravna, kako bi se izbegle potencijalne posledice. U zaključku, štednja struje zahteva pažljivo razmatranje svih faktora koji utiču na potrošnju i troškove.
