Aljbin Kurti, lider pokreta Vetëvendosje i premijer Kosova, suočava se sa ozbiljnim izazovima u svojoj političkoj karijeri. Nekadašnji miljenik Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, Kurti je postao figura oko koje se vrte kontroverze i kritike, a njegovo vođenje zemlje je postalo predmet sve većih nesuglasica. Sa predstojećim izborima zakazanim za 28. decembar, postavlja se pitanje da li će ti izbori biti referendum o njegovoj politici i budućnosti na vlasti.
Kurti je došao na vlast 2021. godine sa obećanjem da će doneti promene, boriti se protiv korupcije i unaprediti životne uslove građana. Međutim, njegovi pokušaji da realizuje reforme naišli su na otpor, kako unutar zemlje, tako i od strane međunarodnih partnera. Njegovo insistiranje na nacionalnim pitanjima i nepristajanje na kompromise sa Srbijom dovelo je do tenzija ne samo sa Beogradom, već i sa Briselom i Vašingtonom, koji su tradicionalno podržavali njegovo vođenje.
U poslednje vreme, Kurti se suočava sa naglim porastom nezadovoljstva među građanima. Ekonomija Kosova se bori sa brojnim izazovima, uključujući inflaciju i nezaposlenost, a mnogi građani smatraju da vlada nije uspela da pruži odgovarajuće odgovore na te probleme. Ove okolnosti dodatno su pogoršane situacijom na severu Kosova, gde su tenzije između lokalnih Srba i institucija u Prištini dostigle vrhunac.
S obzirom na sve veći pritisak, postavlja se pitanje da li će Kurti uspeti da zadrži vlast ili će se suočiti sa gubitkom podrške na izborima u decembru. Mnogi analitičari smatraju da će ti izbori biti ključni test za njegovu politiku i strategiju. U slučaju njegovog gubitka, postavlja se pitanje ko bi mogao doći na njegovo mesto.
Jedna od mogućih alternativa je povratak tradicionalnih stranaka koje su prethodno vladale Kosovom, a koje su se suočavale sa kritikama zbog korupcije i lošeg upravljanja. Ove stranke bi mogle pokušati da iskoriste nezadovoljstvo građana i ponude stabilniju, ali potencijalno i manje progresivnu politiku.
S druge strane, postoje i strahovi od ekstremnijih političkih opcija koje bi mogle isplivati na površinu u slučaju Kurtiovog odlaska. U tom kontekstu, analitičari upozoravaju da bi politička nestabilnost mogla dovesti do daljih podela unutar društva i potencijalno eskalirati tenzije između različitih etničkih grupa na Kosovu.
Kurti se, s druge strane, ne predaje lako. On je i dalje aktivan na političkoj sceni, pokušavajući da osigura podršku građana kroz nove inicijative i projekte. Njegov fokus na socijalne politike i borbu protiv korupcije i dalje su u centru njegovog programa, ali je sve teže uveriti građane da je on pravi lider koji može doneti potrebne promene.
U međuvremenu, međunarodna zajednica pažljivo prati situaciju na Kosovu, nadajući se da će izbori proći bez incidenata i da će doprineti stabilnosti u regionu. Međutim, sve veće tenzije i polarizacija između različitih političkih stranaka čine budućnost Kosova neizvesnom.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da će predstojeći izbori biti ključni momenat za Aljbina Kurtija i njegovu političku sudbinu. Da li će se on povući sa pozicije premijera ili će uspeti da zadrži vlast, ostaje da se vidi. Ono što je sigurno jeste da će posledice tih izbora imati dugoročne efekte na političku stabilnost i društveno uređenje na Kosovu.
