Kako je na svom Tviter nalogu objavio Havier Blas, glavni dopisnik za energetiku Blumberg Njuza, cena za jedan megavat čas električne energije u Nemačkoj se popela na 241 evro, što je treća najveća cena ikada. Ova situacija dodatno pogoršava ionako napetu energetsku krizu u Evropi, gde se očekuje da će i druge zemlje, poput Francuske, Švajcarske i Belgije, takođe doživeti vanserijski visoke cene struje. Cene u Istočnoj Evropi i na Balkanu su takođe na bolno visokim nivoima, što stavlja vlade u regionu u nezavidnu poziciju.
Prema podacima Epeksa, sutrašnje cene struje su sledeće: Holandija 219,93 dolara po megavat času, Nemačka 241,87 evra, Belgija 267,23 evra, Austrija 266,39 evra, Francuska 270,21 evra, i Švajcarska 273,79 evra. Ove cene ukazuju na ozbiljan problem s kojim se suočava evropski energetski sektor, koji je već bio pod pritiskom zbog povećane potražnje za energijom.
Jedan od ključnih razloga za ponovni rast cena struje je dolazak hladnijih dana, što dovodi do veće potražnje za grejanjem. Kako se javlja veća potreba za grejanjem, u te svrhe odlazi veća količina energenata, što dodatno opterećuje tržište. Zbog kombinovane potražnje za grejanjem i proizvodnjom električne energije, cene struje rastu. S obzirom na to da je situacija s gasom, posebno ruskim, veoma nestabilna, dodatni problemi su se pojavili zbog nedovoljnih isporuka norveškog gasa usled velikih popravki na gasovodima.
Pored toga, kompanija S&P Global upozorava da će sa prvim padom temperature u Evropi energetska kriza samo produbiti. Naime, hladnije vreme i sneg su pogodili i Kinu, drugog najvećeg potrošača energenata na svetu, koji takođe povećava svoje energetske apetite. Ova globalna potražnja za energijom dodatno komplikuje situaciju i stvara pritisak na cene.
U Velikoj Britaniji, najveći snabdevač električnom energijom je pre deset dana upozorio 9 miliona svojih korisnika da se pripreme za hladniji period koji bi mogao trajati i do šest nedelja. Ova najava ukazuje na ozbiljnost situacije i potrebu za hitnim rešenjima kako bi se obezbedila energetska stabilnost.
S obzirom na sve ove faktore, evropske zemlje se suočavaju sa ozbiljnim izazovima. Pored visokih cena energenata, mnoge vlade moraju razmotriti i mere koje će pomoći građanima da se nose sa sve većim troškovima života. Očekuje se da će dodatne mere biti uvedene kako bi se ublažili efekti rasta cena energenata na domaćinstva i privredu.
U ovom trenutku, energija je postala centralna tema u političkim diskusijama širom Evrope, a lideri država su pod pritiskom da pronađu rešenja koja će biti efikasna i održiva. Pitanje energetske nezavisnosti i diversifikacije izvora snabdevanja postaje sve važnije, s obzirom na trenutne okolnosti.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da se Evropa suočava sa izazovima koji će zahtevati zajednički odgovor. Kako se situacija razvija, zemlje će morati da se prilagode novim uslovima i pronađu načine da obezbede stabilnost i sigurnost u energetskom sektoru. Očekuje se da će se tokom narednih nedelja i meseci situacija dodatno komplikuju, što će imati značajne posledice za ekonomiju i svakodnevni život građana širom kontinenta.
