Hladna prošla zima u Evropi stvorila je ozbiljnu krizu snabdevanja gasom, dok je u Aziji vanredno toplo leto povećalo potrošnju energije, posebno kroz upotrebu klima-uređaja. U tom kontekstu, sutra će se u Sočiju sastati predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i ruski predsednik Vladimir Putin. Jedna od glavnih tema njihovog sastanka biće buduća cena isporuke gasa Srbiji, što je izuzetno važno s obzirom na trenutnu globalnu energetsku krizu koja utiče na mnoge zemlje.
Postavlja se pitanje koji su uzroci ove globalne energetske krize. U osnovi, uzroci su politički prirode. Mnogi analitičari ukazuju na to da je povećana tražnja uzrokovana globalnim paketom pomoći od 10,4 triliona dolara dovela do nestašice energenata. Prema procenama The Economista, dva ključna uzroka trenutne krize su rastuća tražnja i rastuće cene, koje su posledica dekarbonizacije i protekcionizma. Energetska tranzicija iz uglja na obnovljive izvore učinila je Evropu, posebno Veliku Britaniju, ranjivom, dok raste protekcionizam koji dodatno otežava situaciju.
Rast cena energenata na svetskom tržištu je alarmantan. Uzrokovan je kombinacijom povećane tražnje, smanjenja radne snage i opšte ekonomske krize. Pandemija Covid-19 je dodatno pogoršala situaciju, a nedostatak solidarnosti među državama doprinosi dominu efektu na globalnom tržištu. Ova kriza dovodi do usporavanja proizvodnje i smanjenja projektovanih stopa rasta na globalnom nivou, što može rezultirati stagflacijom – usporavanjem privrednog rasta uz rast inflacije.
U Srbiji su posledice povećanja cena energenata slične onima u svetu. Nacionalna ekonomija se suočava sa krizom, a sa dolaskom zime očekuje se novo povećanje potrošnje energije. Energetska nezavisnost je privilegija malog broja zemalja, a Srbija, iako pravi značajne korake ka toj nezavisnosti, i dalje zavisi od uvoza energenata. Inflacija će se verovatno nastaviti, a država će morati da preduzme ozbiljne ekonomske intervencije kako bi ublažila posledice.
Sastanak Vučića i Putina može imati značajan uticaj na cene energenata za Srbiju. U dobrim odnosima između Srbije i Rusije leži mogućnost postizanja povoljnijih cena energenata. Srbija je do sada uspela da održi povoljne energetske aranžmane zahvaljujući prijateljskim vezama sa Rusijom. Iako trenutno ne postoje alternative za druge oblike proizvodnje energije, postizanje dogovora sa Moskvom može značajno ublažiti efekte trenutne krize i omogućiti dalji ekonomski razvoj Srbije.
U svetlu svih ovih izazova, građani Srbije postavljaju pitanja o budućnosti. Kako će se situacija razvijati i koje će mere biti preduzete da bi se zaštitila domaća ekonomija? Odgovori na ova pitanja imaju ključnu ulogu u oblikovanju strategija za suočavanje sa krizom. Srbija će morati da iznađe načine za diversifikaciju svojih izvora energije i smanjenje zavisnosti od stranih snabdevača, kako bi se obezbedila stabilnost i sigurnost snabdevanja energijom.
U ovom trenutku, fokus je na sutrašnjem sastanku, koji može doneti rešenja i obezbediti stabilnost u vremenu kada su energetski izazovi veći nego ikada. Građani Srbije sa pažnjom prate razvoj situacije, nadajući se da će pregovori doneti pozitivne rezultate i ublažiti posledice trenutne energetske krize.
