Evropska komisija je najavila planove za ukidanje jednog od najviše iritantnih aspekata interneta – kolačića, koji su od 2009. godine obavezni da traže saglasnost korisnika pre nego što se učitaju na njihovim uređajima. Ova promena ima za cilj da pojednostavi proces prikupljanja saglasnosti korisnika i smanji birokratiju koja je opteretila online iskustvo. Mnogi Evropljani bi se mogli složiti sa ovim potezom, s obzirom na to koliko su često viđeni iskačući prozori koji traže pristanak na kolačiće.
Kolačići su postali temelj interneta, omogućavajući vlasnicima veb stranica da prikupljaju informacije o posetiocima, što može uključivati podatke o tome da li su prijavljeni, koje proizvode žele da kupe i kakvu vrstu oglasa žele da vide. Međutim, prekomerna potreba za saglasnošću može dovesti do toga da korisnici postanu apatija prema ovim zahtevima, što je postavio Piter Krdok, advokat iz „Keller and Heckman“. On je istakao da previše saglasnosti „ubija pristanak“, jer se korisnici navikavaju na to da bez razmišljanja prihvataju sve, ne obraćajući pažnju na detalje.
Tehnologija kolačića je postala centralna tačka u planovima Evropske unije da pojednostavi regulacije u oblasti tehnologije. Evropski zvaničnici planiraju da predstave „omnibus“ zakon u decembru, koji bi ukinuo opterećujuće zahteve za digitalne kompanije. U ponedeljak su održali sastanak sa predstavnicima tehnološke industrije kako bi razgovarali o pitanjima vezanim za kolačiće i banere za saglasnost.
Komisija razmatra kako da prilagodi pravila tako da uključuje više izuzetaka, ili da korisnici mogu da podese svoja podešavanja kolačića jednom, na primer u podešavanjima pretraživača, umesto da to čine svaki put kada posete novu veb stranicu. Ova ideja je podržana od strane nekoliko zemalja članica EU, uključujući Dansku, koja je predložila ukidanje banera za saglasnost za kolačiće koji su „tehnički neophodni“ ili koji se koriste za „jednostavnu statistiku“. Takvi kolačići su označeni kao „bezopasni“ u poređenju sa onima koji se koriste za marketing ili deljenje podataka sa trećim stranama.
Industrija takođe predlaže da se politika kolačića integriše u Opštu uredbu EU o zaštiti podataka (GDPR). Dok direktiva o e-privatnosti postavlja stroge zahteve za saglasnost, GDPR omogućava kompanijama da prilagode svoje zaštitne mere privatnosti u zavisnosti od nivoa rizika povezanog sa obradom podataka. Ovaj pristup bi mogao olakšati situaciju i omogućiti korisnicima da imaju više kontrole nad svojim podacima.
Međutim, predlog Evropske komisije da reformiše pravila o kolačićima suočava se sa izazovima lobiranja, gde se interesi industrije sukobljavaju sa zahtevima za zaštitu privatnosti. Očekuje se da će se sukobi ponovo pojaviti sledeće godine, kada komisija planira da predstavi zakonodavni akt koji će se fokusirati na oglašavanje, poznat kao Zakon o digitalnoj pravdi. Ovaj zakon bi trebao da pomogne u zaštiti potrošača od manipulativnog dizajna i nepravedne personalizacije.
Očekuje se da će ovo pitanje biti predmet ozbiljnih rasprava u narednim mesecima, s obzirom na to da je prethodni pokušaj reforme zakona o kolačićima iz februara ove godine povučen. Potez Evropske komisije da se više fokusira na deregulaciju predstavlja važan korak u ovom procesu, jer su se institucije EU do sada borile da pronađu kompromis u vezi sa složenim pitanjima koja se tiču privatnosti i tehnologije.
U zaključku, očekuje se da će predložene promene u vezi sa kolačićima doneti znatne olakšice za korisnike interneta, dok će istovremeno izazvati debate između industrije i zaštitnika privatnosti. Kako se situacija razvija, jasno je da će pitanje kolačića i dalje biti u centru pažnje evropskih vlasti u nastojanju da pronađu ravnotežu između inovacija i zaštite privatnosti korisnika.
